ceznja..

Sve ono o čemu vrištim u sebi.I sve ono neporaženo što me budi u sred noći.

Moram da govorim o tome.Treba da obelodanim istinu.Iako se u sopstvenoj priči predstavljam kao žrtva.

Boli nepravda.Neposedovanje muda onih koji su moju sudbinu presekli na panju,oduzeli mi egzistenciju porukom preko Vibera.Prezirem kukavičluk!Jadni su mi ljudi bez smelosti da stanu iza svoje odluke i naglas je izgovore.Kriti se iza teksta,prikrivati nameru učtivošću značenja " good luck " kda si jednu trudnicu ostavio bez svega što joj,ako ne potkriveno zakonom,jer si se ogradio i sačuvao,bar onako, ljudski pripada.

Trebalo me je trpeti.I bilo je previše.Ona sam koja je talasala.Koja je uvek imala nešto da doda.Neko ko je video da se dolazi da se prespava smena,i za to si plaćen.I to fino po ovdašnjim standardima.Ona koja je shvatila,ali ne po prvi put,da se ne ceni odgovornost ,poštovanje radnog prostora.Da se ne poštuje ništa.Svi smo Bogom dani,nezamenljivi.

A kada sam u leto 2017.počela da radim za Rain Dogs-e bila sam presrećna i sobom oduševljena.Povratak u Srbij me boleo,prilično.I bio je to uspeh za mene pronai za,jako kratko vreme posao koji te ispunjava.Koji obavljaš svom svesnošću svog odgovornog bića.Malo je onih za koje se može reći da baš vole ono što rade?! Razotkrivanje i upoznavanje poče da bude bolno..Podjednako kao i činjenia da je važnije ko je nešto rekao od onoga šta je rečeno.

Postavši svesna činjenice da sam se u svemu tome izgubila,da me sve čime sam okružena kolje i previše ,jer sam emotivno biće koje ne ume da odvoji posao i prostor u kom provodim bar 10 časova dnevno od emocija,nisam,očigledno toliko zrela da mnogo toga ne doživljavam lično,jer ,nisam robot.Rasla sam u karijeri u vreme kada sam se svakom starijem kolegi obraćala sa " Vi ",kada sam kancelariju napuštala uz obavezno " Doviđenja " i dok smo kafe ispijali skupa.

U traganju za sobom i bar prihvatljivom izlazu, otkrivam da sam u drugom stanju. Čudo,neverovtano.Božije! Nakon svega šta na je 2018.priredila. Istina je toliko rovita da je ljubomorno čuvam i od užih članova porodice. A na poslu ne postoji kolega kojem sam ikada verovala da bih mogla i da nagovestim to svoje stanje, a da podelim sa nekim ne dolazi u obzir.Suviše je malo,suviše je neverovatno.

Jednog decembarskog popodneva dolazi lice koje je bilo zaduženo za administrativne poslove vezane za nas,samozposlene , i raspoređeno u drugom sektoru.Podvaljuje mi rešenje o godišnjem.Doslovno podvaljuje.Uz obrazloženje da ću pojašnjenje dobiti nakon što potpišem.Jer,naivno lakoverena ,posebno što se radi o osobi sa kojom sam bila u korektnim odnosima i koju ja ne bih prevarila.Što u startu eliminiše činjenicu da ne bi ni ona mene.

I krpim ovu priču iz nekoliko puta.Ne znam ni šta bih sopstvenim olakšavanjem?! Da priznam ,najpre sebi,kako su me izdali,šutnuli,ostavili bez ičega,lišili svih prava čoveka,radnika,majke u najosetljivijem periodu?!Da vrištim koliko me boli što sam ja njima bila suvišna a ne oni meni?! Ili o podmuklosti one koja nema ništa sem tog posla,koju mene moja savest ne bi dala da prodam tako prikupivši 5 Bambija kod menadera.Jer,treba zaspati mirno.I čekati plodove posejanog.Ili svesnost da razloga za tu svirepost nema sem da žuljam i previše,nesigurne nepoznavaoce posla koje ni godine života nemaju za neko iskustvo.A kukavice prvo eliminišu pretnje.

Mleko je prosuto.Dobili su moj potpis.Moja gordost i neverica u šta me smeštaju behu brže od činjenice da je subota kasna za poziv advokatu i konsultovanje " Šta sad?! ".

Ostala sam u tišini besparice,narušene egzistencije da se pitam kako ta i ta živi i spava mirno.Plaši li se onoga što joj donosi sutra?! I nikada nisam razumela te američke ravnodušnosti.Na to mi je i skretana pažnja.Na svu količinu ledila međuljudskih odnosa,hladnoću bezdušnosti i odsustvo timske kolegijalnosti.No ti dušo iz kolevke ove potičeš i u nju se bar dva puta godišnje vraćaš.

To je to.Svako dublje zarivanje u istinu stvara osećaj teskobe u grudimakog,po savetu lekara,za dvostruko dobro,moram da se rešim.Šutnuli su me,bez reči pojašnjenja poput pseta sa kojim se u imenu sopstvenom porede.A,koštalo bi ih samo jedan mesec.

No,kukavica voli osećaj pobede i činjenice da je ona glavna.Iako se ne pita dokle! Neke nam se stvari vrate poput bumeranga.Brže no što uspemo i da se zapitamo šta se dešava.Posebno one loše,vođene najnižim motivima naše nemoći.Kada te nešto žulja.I ti bi da ga se rešiš.Jer u tom trenu jedino mnad tim imaš moć.

" Good luck ".Trebaće,svakako.