ceznja..

Sanjala sam te noćas.Opet.

Toliko stvarno.Toliko željeno.

U bunilu svesti skrivala se od drugih.Da te dotaknem.Da te dodirnem.

Željna sam te ostala.Dok me bude..

Bio si stvaran.Moj.Onakav kakvog sam te ostavila.I okolnosti su bile iste.Skrivali smo se.Čuvali,za nas samo.Koliko sam srećna kad mi makar u snu dođeš!?Prizivam ga u sećanje,iznova i iznova..pokušavam da nađem znak..da prepoznam nešto..

Nosim te u sebi.Sve ove godine.Ne prođe dan a da ne pomislim,ne spomenem te,ne poželim te.Kida me bol sopstvene greške iz hira..inata. Svesna sam da me nikada niko ne može toliko voleti.Osećam to..Svakog trena....

Jazavac sam tvoj .Bila i ostala.

I uvek sam samo zbog tebe da plačem mogla.Neutešno.Do kraja.Bez povoda ikakvog.

Tvoja sam.Bila.I ostala.

Toliko toga neizrečenog je ostalo.Zatrpalo je vreme sve neizgovorene reči između nas.Izbledeli smo pod naletom godina i obavezama nametnutih njima.

Nisam prestala da te čekam..Verujem.Nadam ti se. Želim te samo onakvog ,svog,meni jedino pripadajućeg.U snove mi takav dolaziš.Neogrubelog lica od svega šta ti se desilo od kada nisi više moj.

Kada bi,samo jednom,makar i jednom samo,ušetao u moj život na javi.Govorila sam uvek da te nikada ne bih pustila,da bih se plašila..ali,dođi,molim te..samo jednom.Znaš da te ja nikada molila nisam.Potreban mi je jedan zagrljaj tvoj.Onaj koji briše sve.Potrebno mi je sve ono šta smo imali.Znam da godine nisu umanjile to.Takva ljubav nikada ne prestaje! Kopni negde duboko u nama i čeka da je ogreje šansa nove prilike,novih uslova,da se rasceta,oživi iznova.Diše sjajem naših očiju.

Prisećajući se svoje uspavane podsvesti i nižući slova u reči u pokušaju da prenesem ono šta osećam,svesna sam samo činjenice da te nikada nisam prebolela.Da nikada nisam prestala da ti bezrezervno pripadam i tvojom se zovem.

Dele nas životi celi.Dele nas godine obojene netrpeljivom mržnjom sa tvoje strane.Znam...Ali,dođi.Samo jednom mi u život opet ušetaj,na mestu gde večno voljen si...

Toliko smo divan san imali.Toliko smo svega svesni bili.I nismo uspeli,nismo mogli da se odupremo samo onome što stoji između nas i čiji smo svedoci jedino mi.

Koliko sam te poželela! Ni svestan nisi.

Dođi.Samo jednom,onako samouvereno u život mi ušetaj..sve karte bez mešanja pobacaj..baci me na kolena..izbičuj mi telo,tebe gladno,pogledima svojim , na nezarasle rane pospi so osuda svojih..samo mi dođi!