ceznja..

Narastaju u meni sumnje.Družimo se do kasno u noć.Skrivaju se,prestravljene bukom dana,a potom u naletu tmine i gustine osame noći,iskoče pitanjima čiji me odgovori plaše,jer,slutim ih.

Bojim se crva.Nastanjuje se.Osećam ga u utrobi.Steže me.Svaki udisaj postaje bolan.Trema.Nasilan osmeh kojim bih oduvala oblake sumnji i loših predviđanja! Dešavanja su refleksija misli,odgovor neba na naše želje,poput mantre ponavljam sebi..Bezuspešno..I,obećam,čvrsto da ću nakon sledećeg buđenja biti drugačija! Vratiću optimizam zaljubljene žene! 

Ne dam crvu da mi izjede želje i maštanja.Planove! Želim da se otrgnem..To nije crv koji najavljuje neostvarena očekivanja.SUtra ga neće biti.Obećavam!