Igra
Ti ne možeš da razumeš moju igru.
Do tebe ne dopiru zvuci.Prepuštam se.Predajem.Posmatraš me nemo.Nesvestan ritma koji me nosi.Gluv.Zapušenih ušiju.Napunjenih besmislom.
Posmatraš me u neverici.Osvrćeš se tražeći opravdanje.Do tebe ne dopiru zvuci.
Ti ne razumeš moju igru.
Predala sam se.Ljubav je ponosu pognula glavu.Lelujam.Gubim se u tmini.Omamljena.Ne dam telu da posustane,da me izda.Izvijam se.Uvijam.Nosi me ritam.Poždiru me neke tuđe oči.Vape da im pripadam.
Ti ne razumeš moju igru.
Ne vidiš bolni grč u očima koje upijaju jedino tebe.Ne osećaš krvoločnu glad mog tela koje vapi za neutoljivom žeđu želje tvoje koja izostaje.Pretvaram se da uživam dok se lukavo uvijam želeći da me primetiš.Da me želiš više no išta.Pravim se da mi prija predstava.Ne dodirujem tlo.Božanski nedostupna za sve oko nas.Ne vidiš.Ne primećuješ.I taj krik spoznaje moje.I tvoj nemi muk.Čovek kip.
Lebdim.Lelujam.Neuka.Nesklad ritma i moje igre.Ti je ne razumeš.Kada bih bar na tren uspela da te dotaknem.Da spoznaš.Da vidiš.Ples ne bi bio uzaludan.Nestajem.Razlivam se.Stapam sa podijumom.Upija me žedno ispošćena daska...Kao i sve te plasačice pre mene.
Stopala ranjava. No,jednom pokrenuta,ne umem da se zaustavim.Ne želim da se predam.Ne želim da ne pokažem.Kako i koliko mogu.Održavaju me sve te tuđe oči uprte u mene,svi ti zaustavljeni dahovi,tuđi.Svi ti drhatji,ne tvoji,zbog moje igre.Požuda.Strast.Hrane mi dušu gladnu tebe i tvojih spoznaja.
Opirem se slabosti posustajanja.Ne smem.Zbog tebe.Zbog nas.Ritam nadjačava potrebu.I predajem mu se.Rešena.