ceznja..

Danas sam posebno neraspolozena.Tuzna.Cutljiva.Odsutna.

Probudio me osecaj teskobe.Stegao mi grudi,onesposobio da vazduh udahnem.Usadio u mene nemir...Cujem samo vapaj ,sopstveni,za osamom,tisinom..Zelim mir..U sebi,povrh svega.Spokoj..

Pokusavam da zavaram sebe.Da se predam nekom drugom,intenzivnijem osecaju,da prevarim ovo nezadovoljstvo,zamenim ga ravnodusnoscu makar ( nema goreg osecaja ni od nje,ali,i sada bih je prigrlila,oberucke ).

Potreban mi je onaj moj nepopravljiv optimizan obojen elanom.Saljem mu spisak svojih zeljaAli,kao i sve,i to bih,sada i odmah.

Treba mi brdo sladoelda u kom bih uzivala bez trunke grize savesti jer ne mogu ( dodatno ) narusiti moju ( vec i onako ,daleko od zeljene ) liniju.

Zatim spoznaja da imam par desetina minuta nakon posla da se spremim za odlazak na put..Duzi put.Da uzivam u mirisu spakovanih stvari,da strepim da li pakujem sve ono sta bih nosila..

Put preda mnom.

Mogucnost da spavam,a da mi san nije omedjen zvonom budilnika.

Prilika da sate provodim u krevetu sama,u drustvu knjige.

Prilika da sate provodim u krevetu prepustena filmovima po sopstvenom izboru.

Udobnost omiljene majce,ogromne,isprane,oceve.. Udobnost u kojoj bih i par dana uzivala..

Moj krevet u kome bih pronasla visednevni azil od svakonevnice.

Iskljuceni telefoni,bez savesti grize..

I On... Saznanje da sam Necija..Nekome potrebna.Da neko bez mene ne moze,ne ume,a povrh svega ne zeli.Osecaj praznine zauvek iskorenjen.U nepovrat otisao..

Nesto bih od toga sada... da bih svoje stanje bolje prevazisla..I njega.Mog. Uz sve!