ceznja..

Uvek sam volela da citam.Najjeftinije putovanje.Beg.Prihvatala sam uloge princeza, preljubnica , ostavljenih ,zavodnica, mucenica , heroina..samo da je makar jedna nit kojom su satkane nosila mene..Zivela sam medju stranicama , krila se medju razlicitim fontovima.Odzvanjalo je u meni dugo..nosili su me sadrzaji koji su me dotakli,bas.Mislim da sam jedna od retkih koja je prolivala suze i nad happy end-om ( zasto ja nisam zasluzila da se meni takve stvari dogode ?!?!? ) A onda sam, jednom,medju svim tim pricama, pronasla svoju tezu.. Bog je jabuku podelio na dva dela: musku i zensku.Svaka od tih polovina je nesrecna,neshvacena i nepotpuna dok ne nadje svoju srodnu dusu! Dodavala sam, uvek vesto , takodje svoje licno ubedjenje ,da nam taj isti Bog pruzi priliku da nasu polovinu sretnemo.A koliko cemo biti sposobni da istu prepoznamo zavisi od nase inteligencije..sposobnosti da vidimo,prepoznamo. O , koliko sam verovala u to?! Koliko puta sam svoju dioptriju proveravala?! Nizale su se godine..cekala,trazila,lutala..peh.. Menjala sams e.Svoje stavove.Zelje.Potrebe.Prioritete.Ne i veru da me tamo negde ceka On.Da ce nas susret izazvati potres..prozimanje nase stvorice neraskidivo.Neponovljivo.. Bez potresa.Bez prepoznavanja.Samo polovicno.Trenutna opijenost.Emotivna glad je rasla..Dovodila do iznurenosti.Iznemoglosti.Mutila vid..stvarala izoblicenu sliku.. I,potom sam, nedavno na stranicama koje me jos uvek nose , pronasla tezu iz osamdeset i neke , koju propagira neki americki psiholog ( o,jako tesko iemna pamtim ) ,da je teorija o dve polovine totalni apsurd! Kakvo i koliko zadovoljstvo?! Upalila se lampica! Covek treba da nauci da voli sebe.Totalno.Apsolutno.Bez ostatka.Da zivi u miru sa samim sobom! Da je sam sebi dovoljan! Da bude oceljen!!!- Sada sam ja to! Potpuno nezavisna od svega i svih ( rekli bi svi koji me znaju da sam bas takva oduvek i bila )! Vise ne cekam.Prestala sam i da tragam.Iskljucila mogucnost i da se desi.Sinovljeva.Svoja. Necu ljubav! Mozda je moralo sve ono da se desi?!Sigurno! Onakav let!?Jos strasniji pad! Da dodjem ovde gde sam sada! Zadovoljna! Oceljena!Mirna! Promenjena.Totalno.Okrenuta onome sta mi jedino prija! O,Ivane,hvala ti!