" dodje mi da vrisnem tvoje ime.. "

Dan Ljubavi. Drago mi je da ima onih koji je jos uvek slave. Mogla bih,u nedogled,da pisem kako sam sama,kako osecam prazninu, kako imam potrebu da sam necija..Ali,duboko u sebi znam da bih lagala.

Dobro sam! Zaista..Iako sam mesecima sama. Navikla sam se.Prigrila osamu kao jedino pravo i idealno resenje.Za mene ovakvu.Tvrdoglavu.Samozivu.Sebicnu.Priznajem.Znam svoje mane.Nekada je i meni samoj sa sobom tesko.Neizdrzivo.Priznajem.

Ima dana kad me nema.Kada cutim.Ne odgovaram na poruke.Ne javljam se na pozive.To moji prijatelji znaju.Ne gnjave me.Navikli su se.To su " oni " dani..Prastaju mi,mogu slobodno da kazem..Takav je bio ovaj vikend.Mrzelo me da se pomeram iz kreveta.Tesko mi je bilo da se izvlacim iz pizame.Uzivala sam u hrani.Bez grize savesti.I smejala se ,do iznemoglosti ,uz filmove koje sam gledala..Tesko da bi iko to moje stanje razumeo.Sebi prijam sama.Bez para.I tako tu svoju polovinu nisam uspela da sretnem.Nisam cak ,ni na tren,na pravom putu bila.Umorila sam se od cekanja.I nadanja.Nije me to pretvorilo u losu.Oduvek imam te svoje bubice..Verovala sam da ko me voli,volece i njih.

Ljubav?!Bar sam je ja imala.Letela.Padala.Sve pod njenim imenom.Cinila najsitnije ludosti.Isla tako daleko..Rukovodjena onom " u ljubavi i ratu sve je dozvoljeno ...".Shvativsi to " sve " bukvalno.Nisam se predavala.Iskradala se nocu iz kuce roditelja.Vracala se i cekala.Iznova i iznova.Molila.Cepala se na pola.Bila voljena.Zeljena.Prosena.Sigurna.Ususkana.Necija...Bar sam ja ljubavi imala..

Nije mi tesko sto cu je slaviti sama.Ne znam verujem li vise u nju.Necu obuci crveno.Necu cekati da me neko iznenada pozove i pozeli da sa mnom podeli dan.Sama cu ugoditi sebi.Rekoh: sebicna.Verujem da tamo negde postoji On.Moj.Ali i da su putevi toliko zavejani da do mene stici ne moze.Jednostavno,zivot mi se ne svodi na cekanje.Nikoga.I nicega.Ako se desi..desi.A ako ne,ne mogu da zalim.Ljubavi sam imala.Ljubav sam slavila..Za jos tri zivota..I pre tri zivota! :D

Nije strasno sto smo sami.Strasnije je biti sam u dvoje!Slavimo,bar na tren ,tu svoju slobodu.Danas ne moram nikome nista da objasnjavam.Ne moram da usiljenim osmehom prikrivam nakostresenu kosu cuvsi ono " Sta ti je? "Ne bacam telefon besna sto se nije javio ili su sati prosli a on nije odgovorio na poruku..Gospodar sam svog vremena! Ima lepote i u tome!