ceznja..

volim , kada me u tisini noci njegove malene rucice zagrle , i tiho , sasvim tiho,svestan da bi mogao narusiti mir koji imamo, sapne na uho : " hocu m'eko ".. volim kada ga kroz san slusam kako ga ispija, dok me njegov ujednacen ritam disanja vraca u san ...

volim ono rastezanje nakon zvona za ustajanje, tu zavodljivost sna tople postelje, lenjo odlaganje dizanja , laznu mrzovolju ( jer ipak ,hvala Bogu , imam gde da se spremim i odem )..

volim ukus prve crne jutarnje kafe, koju pijem sama , u tisini , dok se zurno spremam za posao..

volim svezinu koju osetim dok se hladna voda razliva po mom telu , taj poslednji , ledeni pokusaj koji me trgne iz sna..

volim njegovu pospanu toplinu , razblazen miris jekoderma na njegovoj svilenoj kozi..mekocu pri svakom dodiru..svoju opcinjenost Njime..obozavam svoju nezajazljivu potrebu za Njim , svojim Sinom ..iako vreme ne stoji , nasu potrebu da se " mazujkimo " ( kako on to naziva ) , pa u poslednjem trenu izletimo iz stana da ne bismo zakaznili ( zato mi sat uvek zvoni koji minut pre..od sna kradem )..

volim kada me po izlasku iz zgrade saceka jutarnja svezina..volim strah kojim se sunce pomalja..volim da uzivam u tom trenu..

volim slatko iscekivanje,svega sto mi pricinjava zadovoljstvo..odmotavanje pite sa visnjama..uzurbano kidanje omota sa cokolade..dodir mojih nepca sa svim sto nosi taj neprikosnoven ukus,koji se razlaze , obgrlivsi me slatkocm..volim marcipan..u mislima prizivam taj susret..baileys..uzivam svom svojom ljubavlju u njima..

volim da kuvam.za nekoga..lazem, volim da uzivam u svim onim komentarima koje konzumatori izuste kada im se cula ukusa i mirisa rastope ... volim da okupljam drustvo kod sebe..volim one razgovore do duboko u noc..napor koji , nakon njih ulazem da ih se pridigla iz kreveta..

volim sve svoje obaveze .i one koje prigrlim kako bih bila sto uposlenija,ispunjenija,jer , dosada je djavolja rabota..volim i one veceri , mirne, tihe, kada tonem medju listove knjiga koje pazljivo biram,kada se napajam njihovim sadrzajima,gubim u moru slova , poistovecujuci se sa zrnom..volim kada se zaljubim u naslov nekog sadrzaja i kada sebe pronalazim u mozaiku teksta..

volim kada se u zimske sumrake sklupcam , omamljena snom,posmatram kako se tmina preliva , raskravljujem se uz pucketanje vatre dok muzika , jedino ona, polagano preseca te pukotine tisine..volim taj mir,taj trenutak koji pronadjem u sebi..

volim da osetim kako se raspolucujem dok placem , kidam se, ridam dok uzivam u filmu ( nesto poput " Jesen u Njujorku ") ..volim dok sadrzaj odzvanja dugo u meni..

volim kada prepoznam trenutak..

volim kada volim...kada su mi misli necijim likom obojene..volim svoje oci koje se tada smeju..

volim ovaj zivot, svu njegovu nepredvidivost koju sa sobom nosi..