ceznja..

6.40...vodim Sina u vrtic..cekamo zeleno na semaforu.dva slucajna prolaznika , stari znanci ( o , i to vrlo dobri,a cucete i zasto ) , pozdravljaju se recima : " Igrate veceras ?! " " Da ! ", sa odusevljenjem u glasu odgovara drugi , i nastavlja , uveren u istinistost svojih reci : " Nadam se da cemo proci !" " Makar neka neko ode dalje! " odgovara drugi.

Fudbal..

Dva tabora.

vecita podeljenost medju muskarcima.

Nasi , i

Njihovi.

tolika zagrizenost za dve desetine znojavih muskaraca kojima je jedini cilj da loptu ubace u mrezu.pitao bi me neko znam li ja koliko su oni placeni za to..svesna sam da o nekim ciframa mogu samo da sanjam..iako mi je matematika oduvek odlicno isla..

a sta su to oni znacajno uradili, cime su se namucili..iskreno , ma koliko ne uzivala u sportu , trcala bih i ja za toliku svotu..i duplo manju cak! ma i cetvrtinu!

ali..nije poenta u tome..

da juce nisam uhvatila razgovor dvojice kolega , koji su takodje podeljeni na " Njihove " i " Nase " , ne bih ni znala da prolaznici na ulici pricaju o fudbali , utakmici..

oduvek me je intrigirala takva i toliko zagrizenost, opcinjenosst.fascinirala cak! da li je iko promatrao njihova lica,reakcije u vremenu trajanja te vrste dvoboja.stvarno mi nije jasno zasto se i zarad cega toliko nerviraju,skacu,deru,urlaju..

o,ko zna koliku am kolicinu mrznje na sebe navukla ovim svojim komentarima!?napomenucu da mi je isto to nejasno i neshvatljivo bilo dok sam u krevetu spremala ispite a ON pored mene uzivao u akciji u jedanaestercu..bitno je da vreme provodimo zajedno..iako je nacin i osmisljenost nebitna!bilo je momenata kada su i izlazili iz kornera i uzivali na tribinama sa mnom! to su , verovatno , bili pokusaji dokaza ljubavi i posvecenosti meni! jer,zaboga , teren je napusten zbog zene!

potom je usledio brak sa aktivnim , i koliko-toliko uspesnim igracem malog fudbala.pa su se sa slikama velikog , na nasem ekranu smenjivale i akcije malog, i onog na oesku cak! sada vise ni ne gledam tv! bukvalno ga ne palim!

slagala bih kada bih rekla da nisam , u jednom trenu i ja postala obozavatelje te tako najvaznije sporedne stvari na svetu! iscekivala sam i ja sa zarom ta prvenstva , lige ! unapred sam zelela da znam rasporede i termine! sa kakvim uzitkom sam samo sebi osmisljavala to vreme! jer ta dva sata , sa poluvremenom i produzecima su bila samo moja..nije bilo bitno sta radim , gde sam i sa kim..a ja sam , uvek , unapred , do najsitnijeg detalja osmislila i za sebe neku akciju , ali bez znoja i u tisini...

mozda bi sve bilo drugacije ( o,naravno , cast izuzecima ) kada bi i sve ostale fenomene u drustvu posmatrali kroz prizmu ljubavi prema fudbalu.

kako privici dete na nosu?

kako mu objasniti da mama mora da radi i da ga i dalje voli najvise na svetu , iako ga ostavlja u vrticu?

kako organizovati odmor?

kako navuci do prvog?

sta kuvati sutra?

kako?

sta?

milion nizova!

znam da i oni ne vide svrhu tolike brige..

svesna sam razlike tih nasih dioptrija!