ceznja..

kraj.

neminovnost " naseg odnosa ".pokusavali smo do sada , prekidali , vracali se , ali , sada je to to..tisina..nadanje..cekanje.a znam da se nista promeniti nece!

utisano zvono za zvuk poruke.hocu da se iznenadim! toliko to zelim,da jedva izdrzim dva minuta izmedju dva razocarenja.nema ga.otislo je sve..nepovrat.

nismo ni imali nista! ama nista! jedino neverovatno prepoznavanje,poklapanje,citanje misli..nisam ni uspela da ga zavolim,onako..bar to mislim..javila se navika,potreba za tim prepoznavanjem,za tom ironijom sudbine.ceo zivot na dohvat ruke i sada,kada je sve zaokruzeno , mi se spajamo?!neverovatno..

fali.

jako.

nije proslo jos ni 12 h od prekida.

neki grc u stomaku ( o, nisam izgubila apetit,o,ne to,pa to meni ne moze da se desi )..tuga..jad..nistavilo..praznina..promasenost..plamicak nade,ono sto nas nikada ne napusta.nepresusna potreba za happy endom..mozda?! mozda ipak shvati da je to to,ono neponovljivo,mozda se ipak za mene odluci!?vera..koja me na neki nacin hrani..

nervozna sam.netrpeljiva.iritira me bilo ciji poziv,bilo ciji izgovor mog imena..kada bih naredne sate,dane mogla da prespavam.dok se makar ne odviknem!posle cu lako..

i dok sve ove reci nizem,pitam se,osecam krivicu , postupam li ispravno sa aspekta uloge majke?! pece me griza savesti..