ceznja..

Pridizem se iz pepela snova.Iscrpljena cekanjima.Nadanjima.Ne posustajem i ne odustajem! Umorna.Iscedjena.Od svega sta sam na svojim plecima nosila.Stajem.Priznajem.Ne mogu i ne umem vise sama! Bila sam ponosna na taj svoj izbor! Gordo podignute glave koracala napred.Ne osvrcuci se.Trosila se na njih.Bez ostatka.Krvarila..do poslednje kapi.Izgarla u zelji da to bude to.Gubila sebe i nalazila se medju rusevinama sopstvenih iluzija, umrljana njihovim suzama i vapajima da ostanem bar na tren.. Koliko ih je bilo.Dovoljno.Da shvatim sta zelim sada.Premalo da se naucim mudrosti i sacuvam sebe.. Prvo sam se dokazivala Z... da sam bas ja to otelotvorenje njegovih potreba.Cekala , da me primeti.Bila bolja, i bolja, i najbolja..za sebe, za sve..Ne i za njega..Godine su se osipale za nama.Moja zelja nije jenjavala ni za tren..Mladost. Sve o trena dok on ne postade svestan mene..O,kakav dramski preokret.Sada , udaljena malo vise od decenije , znam i zbog cega..Dobih ono sta sam htela.Vise mi nije interesantno.. Onda mi je V , nakon dve godine lutanja i pronalazenja sebe doneo sve ono sta pored Z nisam imala...Ni to nije bila sreca..Razumeli smo se.neverovatno dobro! Ali i nedovoljno da bismo gradili zivot..Mozda sam ga volela.U stvari , jedino sam njega zeljna ostala.Volela bih , da me makar na tren vrate kraj njega.. I moj , sada vec bivsi suprug.Koga plasi moje prisustvo.Snaga.Moc.Ko zanemi pred sopstvenim potrebama i zeljama.Ko ne ume da mi se suprotstavi.Poslusna marioneta.Samo da ja budem zadovoljna.Prepusten stihiji.Preplasen i nagovestaja problema.Ne ume da se izdigne.Ne ume da bude iznad.Ne zna da me zaustavi...Dobar je covek..Ali , nedovoljno musko da bi mi drzao paznju.. I jedan, I , malen , jako bled trag , trenutni , miliubica moje usamljenosti.Sicusan i da bih ga se setila.Varka.Obmana , koju samoca servira u trenucima ocaja... I sada, Moj Prijatelj ... Skupina mojih potreba.Tudji muskarac. Ponosan na to sto me voli i to sta imamo.Veruje da ce zauvek da traje.A ja sam se umorila.On me je dokrajcio...Vec sam ga izgustirala.O , ne ja , vec moj bes.Sujeta,povredjena.Zelim da ga svaka moja rec opece.Ostavi dubok oziljak.Da psotane nesposoban za sve , osim za mene.Kakva i kolika zelja da meni samo pripada?! Kolika energija da je u sebi ugusim?! I da se ni na tren ne razotkrijem pred njim..Sibam ga ravnodusnoscu , hladnocom.Bicujem nezainteresovanoscu.Ne povija se...Jer sve to samo mene pece i boli.Przi.Cepa.Jer, na posletku , ja sam ta koja kada zatvori vrata ostaje sama..Svesna sam svog jeda..Moju krv u zilama ledi hladnoca postelje u koju lezem.. Imam sina..Sve moje zelje i nadanja.Nisam sama.Plasim se.Da li sam mu u svim svojim lutanjima posvecena.Tu sam, kraj njega , neprekidno,ali , da li mu pripadam?! Jer, odlutam ponekad..Trazeci sebe..Hocu, dajem poslednje atome snage da moje prisustvo oseti.Da zna da sam tu..JA,koja zeli samo mir..U sebi..