Put.Beskrajno dug.Prav.Ni ne nazire se kraj.

Ti.Na pocetku.Sama.

Put bez povratka.Svesna svih propratnih rizika.Nezasticena.Sunce koje te pece.Vetar koji te pustosi.Siba.Kisa koja ti spira trag.Sve to daje ti vetar u jedra.Ne osvrces se.Ne pozdravljas.Ne pratis putokaze sa strane.Kreces se nesigurno.Poput raka.Asfalt gori pod tvojim stopalima.Svaki sledeci korak je bolniji.Ne odustajes.Vrelina se razliva tvojim telom.Navikavas se na bol.Svaki sledeci brise prethodne.Prozdire te zelja.

Ne umes vise bez njega.Komadicima raspukle svesti uspevas da sastavis od nanizanih reci, jedinim prtljagom tvojim " Zasto bas on? "

Koliko ces jos koracati do kraja? Ni ne nazire se cilj..Strah ti se uvlaci duboko u kosti.

U kom to trenu neko postaje tvoj vazduh? Potreba nepresusna?

Smejes se.

Sijas.

Mislima gospodari on.Nepoljuljane moci da ti recju ulepsa dan.Treperis.

Cekas.Planiras.

Vredi.

Gubis se pod njegovim dodirima. Besvesno stanje.Trnes pod njegovim usnama..Ponovo rodjena.Ogoljena.Nikada nije bilo tako.Znas da nije... Popustila bi sve kocnice i dodala gas,najjace ,do patosa..sve i da se zakucas o stene njegove nezainteresovanosti.Dvoumis se..Svesna si samo svih boli koje su te bolele.Volela bi da znas recept za drugacije..Samo jedna zelja..sklapas dlanove i molis,ocajnicki molis..da zauvek ostane tu....

Vise nista nije kao pre.Gluva si za sve komentare njega koji silaze sa usana drugih..Tvoja je mera. Tvoj broj! Poput kalupa..Taman..

Zasto te je tesko voleti? Nemocna si u lutanjima. Sigurna da vise neces umeti da pozelis..

Krojis vas po sopstvenim mustrama.Znas da ne smes.Ne idi tako daleko!

Ne budi sujeverna!

Ne planiraj nista unapred! ne umes da se odupres.Tako bi htela da ovaj put sve bude drugacije.Pravo.

On te je nasao.Moglo bi da bude savrseno!

Ne planiraj unapred...

Da li ti to koracas stazom zaljubljivanja?!Samo ti je ona sigurna...

Dugo joj se nisam vracala.. Zasicena. Danima sam upijala samo nju.. Sada opet.Iznova..Mozda i zbog najave koja treperi u vazduhu?! Njisem se,uvijam ritmom Indije poslednja 24 h.. Svom jacinom bubice upijaju glas Masima u moje bubne opne.Omamljena .Lelujam.Treperim.

Ne smeta mi hladnoca koja reze moje otkrivene usne skoljke.Ne smeta mi sto sam zaboravila da stavim mindjuse.Ne smeta mi sto sam nedovoljno obucena,sto se hladnoca uvlaci duboko ispod kaputa , haljine.. Znam da me prolaznici posmatraju..Nemi pred prizorom koji ostavljam..nesvesna da naglas pevusim..

Ne smeta mi ni cinjenica da otplacujem dug kredita bivseg muza.Na tren zaboravljam da Sina ponovo vodim na ugradnju cevcica. Nisam svesna svog bitisanja.Sveta oko sebe.Gluva.Slepa..

 " ... i kad sklopim oci,ko andjeo ces doci..." Volim tako preglasno.Upijam svaku rec , guraju u mene neverovatnu snagu..moc..ne moze mi niko nista.I inace.Danas, ovog jutra posebno.Ne dam magli da se u njoj izgubim.Jaka sam! Jaca no ikada..Samo sam toga svesna.Izguracu sve...Volim zivot.Sama sam ga birala.

Ne treba mi on.Dovoljni smo sin i ja sami sebi...Imamo nas svet. Ne zelim ljubav!! Dobro sam zbog same sebe! ...

" ... malo me je strah jer bojim se sam sebe!!! ... " ...

Zaboravljam na sve sta me je izjedalo poslednjih dana.Iscezlo je..nestalo..Znam da se sa svim burama borim..nadjem resenje ..uhvatim kormila cvrsto..

 "... i kad budes stara meni bices ista ... " Naucila sam se sama.. Ne umem da se menjam.

Imala sam onu neopisivu potrebu da me zovu Necijom.Da makar samo ja znam da nekome pripadam.Da se za mene bori.Da me trazi.Da sam mu i od vazduha potrebnija.Da to oseti istog trena kada me ugleda.

 " ... kao vojnik hrabro uvek cu te branit ..." Znam da mi to ne treba.Da bih bila dobro.Nasmejana.Zadovoljna.Srecna.Jaka.Svoja.Nesalomiva!Ona koja ne poznaje " ne ".Koja je uvek na zacrtanom cilju..

" ... na tren si ko kurva , na tren ko devica ... "

Nemam snage da je uzalud rasipam.Ne mogu ponovo da zapocinjem da slazem kockice.Ne mogu ponovo da konture odnosa iscrtavam nekom pocetniku.Ne zelim ni da pokusam.Iskljuciva,oduvek.Ili je sve " da " ili " ne "... Ne mogu,necu da otpocinjem ista sto znam,osecam unapred da ce traljavo biti.. davno sam prestala da cekam... mada pupoljak nade kopni ispod sante..

" ... i nece biti boli , lazi i sramota ... "

Ne smeta mi ni sto besmislena prica slucajno susrele koleginice rusi uredno slozen tok mojih misli..Slusam ga ,upijam.Hrani mi misli.Daleko sam.Iznad svega i svih .

" ... od uzitka sva se topi ... " Odavno nisam ovde. Gde cu biti naredno jutro?! Ne znam...

Pogledajte je:

Veciti sanjar i lutalica.Sama.Iako okruzena mnostvom.Nepopravljiva.ne pripada tu.Tu je telom.Ali ne i duhom.

Osmehom obasjava prostoriju.Sija.Oci joj se smeju.Kestenjaste.Lepe.Duboke.Kriju toliko toga.Odaju je.Nije tu.Njise se.Ali je daleko..

Pusta kosu.Boja irske kafe.Tako joj dobro stoji kratko.Nije od onih koje vam odmah zapadnu za oko.No,ne moze da prodje neprimecena.Stilom.Osmehom.Pricom.Spojila je nespojivo.Garderoba joj je fetis.Sitnicar.Vidi se po detaljima.

Uziva dok plese.Njise se.Opijena muzikom.Peva..reci je nose.Uvek je volela reci.Slusala tekst.Nije pratila ritam.Nema sluha.Ko bi rekao?!Ona kojoj je muzika sve.Neizostavna.Njom se leci.Muzikom se raduje.

Njene oci nekoga traze.Neprestano.

Zaobljena.Putena.Gubi se u slasti ukusa baileysa.totalni uzivalaccokolade.Hedonista.Voli da ugodi sebi i drugima.

Svoja.

Tvrdoglava.

Osetljiva. Hiper osetljiva.

Optimista.

Teska.

Uporna.

Izdrzljiva.

Ona koja voli da uci.Satima.Ona koja ume da uci i druge.

Voli da pise.Sanja.Masta.Bezi.Od svega i svih.

Odgovorna.Ponajvise.

Velika krhkost.

Posmatrajte je..Toliko toga o sebi odaje.

Roditelji su joj se razveli kada je imala devet.Odgovornost starije sestre prigrlila je i shvatila i previse ozbiljno.Od tada ima zastitnicki stav.Prema sima koji su slabiji.Nejaki.

Uvek je umela da voli.Mozda su je sve te ljubavi i oblikovale?!NApravile takvom kakva je?! Doveli je tu gde jeste..Plastelin emocija.

Ceznula je da postane Majka.Nikada nije odustala od ubedjenja da ce na grudi sviti svoje cedo! Ustaje posle pada.Ne odustaje.fenix..

Sve u sta slepo verujes,doci ce.Znala je to! Cekala.Sve se desava sa nekim razlogom,ubedjena je u to.I to sto se veceras nalazi tu,sa casom omijnog pica u rukama,tu,sama , izlozena pogledima i seciranju duse neznancima..nije bez razloga..To je ona..Na krilima nota koje jece iz zvucnika..pna plese.nikada ne staje..posmatraju je.Analiziraju.Naviknuta je na to.Naviknuta i da sokira druge svojim potezima.Ucila je uvek na sopstvenim greskama.O,ne,nije glupa.Neverovatna britkost.Zapanjujuca,rekla bih.Ali,reci joj " nemoj " i budi siguran da ce bas to uciniti..

Nije opustena u drustvu muskaraca. Nikada se tome nije naucila.Iako se uvek sa muskarcima druzila.

Koliko voli zivot!? Da se zabavlja.Da zabavlja druge.Okruzena energetskim vampirima.Naviknuta da puni druge enrgijom,svojom.i optimizmom.

Ume da vas slusa.Da cuje.Ponekad neshvacena.

Zivi sa svojim strahovima.Naucena da uvek sama nalazi resenje za svoj problem.

Uvek za istinu.Surovu.Tesku.Nikada ne ostaje nedorecena.Ne ume da cuti.

Zna da se raduje poput malog deteta.

Uziva u slobodi. " Gde ces ? Kada se vracas ? ", pitanja su koja zauvek zatvaraju njena vrata za tebe.

Ne voli stereotipe.

Posmatrajte je.Toliko toga odaje o sebi.Ona ne cuti.Prica.Otkriva se.Ali nikada ono sta je pece..To je njena tajna....

" Al ne,nemoj mene vezati... "

Razvedena sam.Srecno! Hvala Bogu vec 2,5 godine.

Jedna od retkih koja je razvod dozivela kao olaksanje.

O,neeee! nije me maltretirao.Ubijao me psihicki.Parazit.Najobicniji.Tipican primerak.Onakav od kog svaka majka zenskog deteta treba da sklanja svoju cerku.Bilo mu je vazno samo da me ozeni.Da se " uvali " u porodicu.A onda ce sve vec nekako samo po sebi doci...

Pitate se,znam,pa gde se udade za takvog?! E,kada takav primerak ima cilj,on ne bira sredstva! Lazi.Lazi.I samo Lazi.Kada bi danas izgovorio da je utorak stala bih i zapitala se.U svakoj situaciji polazim od sebe.Ako su moje karte na stolu,ne znaci da su i tvoje ,sve.Naucih,kasno! Placam ceh naivnosti,jos.Sa debelom kamatom.Mislila sam,verovala da ljudi ne mogu toooooooooooliko da se pretvaraju.Zivela sam dvadeset i sedam godina u zabludi.Nisam sa ove planete.Pogresno vaspitana.Pogresno usmeravana!Nejasno je ovom mom ozgu da covek takve prljave igre da igra moze.Bez trunke savesti.Ubedjeni da je samo dolazak na cilj vazan.

I,uzesmo se.Istog trena klupko poce da se odmotava...Gusila sam se u tim saznanjima..O,kakav bolan pad..Dobih Sina! Hvala Bogu.Pricam u jednini,jer je on samo moj! Njega ni ne zanima.Ne interesuje se..Dok smo jos i bili u odnosima u trenu kada je moj Andjeo zeleo da prespava kod oca,isti je bio opsednut svojim izlascima u grad,davno dogovorenim.Ubedjenja je,znam,da ovakvih budala,poput mene ,ima jos.Obrazovane,samostalne , iz dobre porodice.Tatica ce da zalegne za sve..

Smognuh tako snage jedno jutro,kada moj Sin napuni tri meseca,da stanem pred njega,svesna da ,da bi Sinu bilo dobro moram da budem dobro ja , i rekoh : " Ko si ti u mom zivotu? Ne volim te! Idi ! "Hrabro. Znam. Ne volim kukavicluk.Uzmi zivot u svoje ruke! Tvoj je! Ne mozes kupiti drugi.

Trebalo mu je skoro godinu dana da shvati i ode.Ne volim ni da se setim toga.Golgota.A tek ona po odlasku!?

Imam svoj mir.Neprocenljiv je!Ali,povremeno useta bivsi.Ne volim ni samu pomen imena njegovog.

Ne volim onda,kada neko kaze da se cuva brak.Zarad dece.Ne volim tu laz.Cista laz.Nedostatak smelosti da sebi priznas da ne umes dalje.Snasla bih se.Kako god.

Ne volim sto me,onako ljubopitljivo gledaju,"iskreno" zainteresovani za moje stanje! Dobro sam! Ja sam razvod htela! Greska je bila brak.

Ne volim kada me pitaju zasto smo se razveli!? Zar to nije tako ocigledno!?
" Prevarila sam ga " -kazem ljubopitljivim ustima,cisto da bih videla onaj izraz soka na neuvidjavnom licu! Moja mala pobeda.Bezobrazluk.Naucih se da na prostakluk odgovaram kulturno! :D

Ne volim dobrodusne savete da ne smem ostati sama.Ne volim jer ja znam koliki strah imam.Ponovna greska.Ja,ovakva,dozvolila bih sebi luksuz da se zaljubim,cista srca,da verujem,opet ,onako naivno,decije..

Ne volim bivseg muza.Prezirem ga.Mrzim svoj izbor i los potez.

Ne volim kada mi ovako pocne nedelja.S ponedeljka ... , kako kazu.

Ne volim laz.Foliranje.Kukavicluk.Zavlacenje.Sve sto me na njega asocira.Ne volim promasaj.

Ne volim kada san nasilno prekinem.Umor i tromost na mojim kapcima.Ne volim kada nismo potrosili ni polovinu meseca , a ja sa zebnjom gimnasticara cekam prvi.Ne volim onaj osecaj teskobe,treme u utrobi zbog neizvesnosti.Ne volim zlu slut..Nemo prizivanje mislima dok trazim resenje..

Ne volim kada nisam dobro.Ne volim kada me tudja drskost i bezobrazluk izvedu iz takta.Ne volim sto ne umem da se kontrolisem.Sto padam na provokacije patoloskih bestidnika.Ne volim kada ne umem,adekvatno, da odgovorim na prostotu!

Ne volim nasilne,napadne i agresivne ljude.A kao da sam bas takvima okruzena.Ne volim sujetu,tudju,koja te gura, gazi i ne dozvoljava da te vide drugi.

Ne volim laz!!! Rekla sam. Znam.Prezirem je.

Ne volim kada mi neko po milion puta ponovi nesto...Kako potvrdjuje sebe.Tako na taj nacin,sto meni po milion puta ponovi svoju glupost..

Ne volim kada neko kasni.Ne postuje ni moje ni svoje vreme.Ne volim kada neko gestikulira dok prica.Ne volim kada prica o sebi u superlativu,vazda se uzdize..potiskuje kompleks. Toliko minoran.Apsurd je reci glup ( ko sam ja da o bilo kome sudim!? )..Smesan..

Ne volim znatilzelju tudju.Drsku radoznalost.Suvisne komentare i sud.Kicenje raznoraznim titulama.

" Bojim se ( ne volim ) coveka koji je procitao samo jednu knjigu !" - te reci mog profesora srpskog jezika su se davne devedeset i neke duuuuuuboko urezale u moje pamcenje i poput nevidljivog magneta bas takve u moj zivot neizostavno privlace!

Ne volim kada bes u meni povuce za sobom niz stanja kojih ni ne bejah svesna da posedujem..

" dodje mi da vrisnem tvoje ime.. "

Dan Ljubavi. Drago mi je da ima onih koji je jos uvek slave. Mogla bih,u nedogled,da pisem kako sam sama,kako osecam prazninu, kako imam potrebu da sam necija..Ali,duboko u sebi znam da bih lagala.

Dobro sam! Zaista..Iako sam mesecima sama. Navikla sam se.Prigrila osamu kao jedino pravo i idealno resenje.Za mene ovakvu.Tvrdoglavu.Samozivu.Sebicnu.Priznajem.Znam svoje mane.Nekada je i meni samoj sa sobom tesko.Neizdrzivo.Priznajem.

Ima dana kad me nema.Kada cutim.Ne odgovaram na poruke.Ne javljam se na pozive.To moji prijatelji znaju.Ne gnjave me.Navikli su se.To su " oni " dani..Prastaju mi,mogu slobodno da kazem..Takav je bio ovaj vikend.Mrzelo me da se pomeram iz kreveta.Tesko mi je bilo da se izvlacim iz pizame.Uzivala sam u hrani.Bez grize savesti.I smejala se ,do iznemoglosti ,uz filmove koje sam gledala..Tesko da bi iko to moje stanje razumeo.Sebi prijam sama.Bez para.I tako tu svoju polovinu nisam uspela da sretnem.Nisam cak ,ni na tren,na pravom putu bila.Umorila sam se od cekanja.I nadanja.Nije me to pretvorilo u losu.Oduvek imam te svoje bubice..Verovala sam da ko me voli,volece i njih.

Ljubav?!Bar sam je ja imala.Letela.Padala.Sve pod njenim imenom.Cinila najsitnije ludosti.Isla tako daleko..Rukovodjena onom " u ljubavi i ratu sve je dozvoljeno ...".Shvativsi to " sve " bukvalno.Nisam se predavala.Iskradala se nocu iz kuce roditelja.Vracala se i cekala.Iznova i iznova.Molila.Cepala se na pola.Bila voljena.Zeljena.Prosena.Sigurna.Ususkana.Necija...Bar sam ja ljubavi imala..

Nije mi tesko sto cu je slaviti sama.Ne znam verujem li vise u nju.Necu obuci crveno.Necu cekati da me neko iznenada pozove i pozeli da sa mnom podeli dan.Sama cu ugoditi sebi.Rekoh: sebicna.Verujem da tamo negde postoji On.Moj.Ali i da su putevi toliko zavejani da do mene stici ne moze.Jednostavno,zivot mi se ne svodi na cekanje.Nikoga.I nicega.Ako se desi..desi.A ako ne,ne mogu da zalim.Ljubavi sam imala.Ljubav sam slavila..Za jos tri zivota..I pre tri zivota! :D

Nije strasno sto smo sami.Strasnije je biti sam u dvoje!Slavimo,bar na tren ,tu svoju slobodu.Danas ne moram nikome nista da objasnjavam.Ne moram da usiljenim osmehom prikrivam nakostresenu kosu cuvsi ono " Sta ti je? "Ne bacam telefon besna sto se nije javio ili su sati prosli a on nije odgovorio na poruku..Gospodar sam svog vremena! Ima lepote i u tome!

Treba mi promena!Potrebna su mi neka desavanja! Poput svake nezadovojne zene menjala bih frizuru! U mom slucaju to je jednostavno neizvodljivo.Tek sam u fazi pustanja.Bilo kakvom promenom,vratila bih se na pocetak..

Iako govorim da sam zadovoljna.Da mi prija osama.Led oko nas koji ne dozvoljava da se krecemo kako bismo i koliko voleli.

Opija me ta nota..Vanitas Versace...Savrseno otkrice za mene.Samo kap na zlobu.. Masta razbujala.Cula probudjena.Promena parfema najveca je promena za mene.Uvek sam necim novim inspirisana..makar oblakom koji za sobom ostavljam..volim ugodnost koju osetim dok mi  kapi koza upija..uvek se iznova i iznova budim.Zelim! Da ga razdragana nanesem..da nekom trag sebe ostavim..da ga na njega podsecam.Sada je to moje najnovije otkrice- Vanitas..Zelim ga..onako decije.Nestrpljiva..Znam da smo bas danas trebali da se upoznamo..da o njemu mastam..ili makar o trenucima u kojima bih ga nosila..

Volim kad me po mirisu raspoznaju.. Iako je za mene nezamenjljiv miris Jekoderma na mojim dlanovima..ili obrazima nakon zatvaranja vrata spavace sobe ( utrlja mi to blazenstvo na obraze Sin dok ga ljubim da mu pozelim mirne snove )..

Svaka nova bocica za mene je neki nov pocetak.Iako sam davno procitala da prava dama uvek mirise isto.Ne mogu da ostanem dosledna.Ne umem,bar na taj nacin da ostanem svoja.Nepromenjena.Ista.To je za mene sinonim za dosadu...

Cim se uzelim promene moje mirisne note,znam da vapim za njom u zivotu koji je postao monoton.Traganje za novim sadrzajem ume da bude i te kako uzbudljivo.I iscrpljujuce..I tu sam posebna...Specificna..

Zelim ovaj Vanitas... Opija me njegova moc i poruka koju moja koza obavijena njime salje..Njegova jacina unosi mi nemir..Mogla bih i da ozdravim ako bih umotana u njega imala za koga da se spremim..i odletim..daleko.U carstvo svezine i blistavosti..koliko moci u tako malenoj bocici!?

 " Ne pozeli nista sto je tudje! "

Jedna od Deset Bozji zapovesti..Nisam kriva! Nisam znala!

Dan koji ne zelim da pamtite.Onaj od onih koji bih da sanjam..poput kosmara.Ne desava se meni i to.. Iznervirana.Potresena.Na ivici ludila..Ne sopstvenom krivicom.Pokusavaju da me nagovore na sedativ.

Odlazak do kuce i setnja mi bistre um..Bezim sto dalje,trcim,drzeci za ruku Sina od pomisli na ono sta mi se u toku prepodneva desilo...Hodamo sve brze i mislim da cu pobeci tako daleko..ni secanje me sustici ne moze..

Nestaje i ono u cemu najvise uzivam.Lenjo se vucem kroz stanKao da se rastapam.Ostavljam za sobom stope..Tragove mene i stresa koji sam dozivela.

Kako da se nateram da se sredim za vecerasnju proslavu?! Nemam volje! Pustite me! Da prespavam,iako mi san na oci ne dolazi, da uronim u to carstvo nereale..Da odbolujem..tesko mi je i da se pomerim.

Obecala sam.Znam.Ne varam.Od retkih sam koji odrzavaju obecanja..dinosaurus..rekla bih po svemu.

Sminka.Haljina.Nakit.Nista ne skriva brigu u mojim ocima..kosa je ta koja me odaje..nemam frizuru! Moja odana,neizostavna prijateljica, Glavobolja,u takvim danima nikada me ne zaboravi..Tu je..da me podseti da nisam sama.Okuje mi glavu,slepoocnice nenormalnom tezinom bola..groznicavo se masem za analegitik od kog se ne odvajam..

Prevazisla sam zabave..ne poznajem ove novokomponovane melodije.Ne nalazim sebe u tekstovima koje urlaju svi oko mene..smesim se..Glavobolja iscezava..pozdravlja me do skorog vidjenja.

Kazaljke mile..U meni caruje nemir..trazim pogledom nekoga.Ne znam koga..Cekam.Ne znam sta.Mozda samo nagovestaj da nista vise nece biti kao sto je bilo..

Kao i uvek: bila sam u pravu.

Vece je poodmaklo.Masa se opustila.Njise se.LJulja.Do mene se probija moj veliki prijatelj.Posle pohvala o mom izgledu saopstava kako sedi u drustvu osobe koja mi statusom i svim licnim osobinama odgovara.Prve misli kje proletese mojoj svescu behu obmana..laz...

Pruzih mu ruku i sledeceg trena spustih se kraj njega..O impresijama susreta vec sam pisala..To vise nije ni vazno..Posmatram sebe : jadnu,laku,prevarenu.. Na mestu na kome nikada nisam smela da sednem.Jos u meni ima ponosa! Mrzim lazna moralisanja..ali,tudje ne diram! Svoje ne dam!

Taj,moj veliki prijatelj, u trenu dok me nagovarao da se sa Doticnim upoznam rekao mi ej da je identicnog statusa kao i ja ..razveden.. Ja jos uvek verujem ljudima..Prijateljima posebno..

Pece me sve ovo.Tako da mi se grlo steze..imam nagon za povracanjem..

Nisam,niti cu ikada dozvoliti sebi da budem ocajnica koja takve poteze povlaci..Ne bih nikada prva pisala osobi ,iako mi je dala vizit kartu ,koja je zauzeta..nije to moj stil!Cak sam orvi put za svoje trideset i dve dozvolila takav luksuz..prvi korak! Pomislih,zasto cekati?! Sedela sam ogoljena..zaustavio me je pri odlasku i dao vizitku..Privilegovani sa kojim podelih taj susret ubedise me da je to znak..da se cekam ja..

Kajanje.Da! Pogresnog sam birala.Na pogresnom sam putu bila.Onom sa ooogromnom crnom tackom.

Znate li koliko boli izdaja?! Razjeda...Bas.Cekala sam..Plala mrezu nadanja..Ogresila sam se.Ne znajuci..

Pokusavam da nadjem reci kojima bih opisala razocarenje.U sebe..u druge..Slusala sam svoje glasove.Verovala u ispravnost stava.Tesim se " nisam znala.. slagali su me !!!!" Prasta li se to???

Boli i cinjenica da ono sta sam pozelela vec odavno pripada drugome..Ne postoji sansa da nekada budem srecna..

 (Dalje)

Bole li vas nekada vase zelje? Najjednostavnije , skromne zelje? Precizno definisane. Uokvirene potrebom ispunjenosti. 

Dovoljno je samo da zatvorite oci i ona je tu. Jasna.Dostizna. Rasirite dlan i ona se kao pahulja spusta na njega. Vrelinom zelje topi se i stavlja obrise ispunjenosti. Sta bi bilo kad bi bilo?! Opija vas ostvarenost.Sada je sutra. Vi ste tu.Zadovoljni,bar na tren.Imate sve sto vam treba. Spokoj. Nesvesni koliko ste daleko otisli..

Zasto je pogresno zeleti? Nadati se? Kakva je to kletva bacena na sve ono sta smo unapred zamislili?Zasto se bas to nikada ne ostvari?Treba li u strahu zeleti i nadati se?! Priustiti sebi luksuz mastanja,nadanja.Lebdeti na krilima nestvarnog,cekanog,zeljenog?

Meni su dani obojeni zeljama.Destinacija moje maste uvek je i suvise luksuzna..mozda za mene zato i nedodirljiva.Lutam..susrecem se sa sobom uvek tamo gde sam mislila da sebe necu naci.To mi uvek odrzava osmeh na licu.Zato cestop ne pripadam ovde i sada.I,bas zato me boli pad.Tresak!

Kao da sam oguglala na razocarenje.Kao da je u stvari to ono sto sam cekala. Cujem eho sopstvenog glasa " Jesam li ti rekla?! ".. jacinom razara bubne opne.Rasipam se.Rastacem.Ponirem.Dobro poznati osecaj.Gorcina me obuzima.Siri se mojim krvotokom.Upijam je gladna.." Zasto se dobre stvari uvek desavaju drugima? " ,imam toliko snage da sa usana otmem to,uvek isto pitanje..

Optimista.Uvek.I oduvek. Sakupljam raspalu parcad sebe..Tesim se onim cuvenim " ko zna zasto je to dobro?! ". Postala je to moja zivotna deviza! Te reci,uvek iznova,daju mi neku nadcovecansku snagu,da ustanem,ma koliko pad bio bolan..Pokupim se,usisam i najsitnije cestice,poput lika iz crtaca , i nastavim ,na tren promenjena..

I onda resim,cvrsto resim da vise necu zeleti.  Da se vise necu nadati! I onako nam se uvek desi ono cemu smo se najmanje nadali! Ne nadam se nicemu! Uzivam ovde i sada. Dok ne pozelim ,opet, nesto na izgled jednostavno i ostvarivo!

Po meni je kajanje u zivotu neminovno.

Otici ? Ili ostati?

Svaki izbor u zivotu mac je sa dve ostrice.Biramo ono sta nam vise odgovara.Sto u trenutku izbora nanosi manji bol.Ali,ima i nas tvrdoglavih ,koji u inat sami sebima idemo protiv svih " Ne " na ovom svetu.Sigurna sam da cemo se i zbog tog izbora pokajati,kad tad. Zasto sam otisla?! Zasto nisam ostala?!

Svoje odluke uvek donosim sama.Slusam onaj glas iznutra.

Nedavno sam otkrila veliku istinu! I od tada je sve u zivotu postalo lakse.Kazu , ako se dvoumite oko necega,postavite sebi najjednostavnije pitanje : " Hocu li biti srecan/na ( pri ostvarenju svoje nedoumice )? " Odgovor i izbor su tada tako jednostavni.

Uvek sam umela sebe da vidim unapred.Cak i previse idealizujem sve.

Da li da napravim prvi korak? Iako vec danima pokusavam da se prisetim gde sam ga srela..Znam ga..Takav lik se pamti!

Dosadno mi je.Monotonija me okovala zajedno sa debelim minusom sa druge strane okna.Dani se nizu identicni.Ne zelim i ne dam sebi da mi to bude povod.Hocu da budem osvajana..korak po korak..opijena..Poput junjakinja stranica koje sa velikim apetitom iscitavam.Da lebdim..Ne dodirujem tlo..

Cekacu..Svesna da sigurno nemam sta..Da je zeleo..Nasao bi me..