ceznja..

Pridizem se iz pepela snova.Iscrpljena cekanjima.Nadanjima.Ne posustajem i ne odustajem! Umorna.Iscedjena.Od svega sta sam na svojim plecima nosila.Stajem.Priznajem.Ne mogu i ne umem vise sama! Bila sam ponosna na taj svoj izbor! Gordo podignute glave koracala napred.Ne osvrcuci se.Trosila se na njih.Bez ostatka.Krvarila..do poslednje kapi.Izgarla u zelji da to bude to.Gubila sebe i nalazila se medju rusevinama sopstvenih iluzija, umrljana njihovim suzama i vapajima da ostanem bar na tren.. Koliko ih je bilo.Dovoljno.Da shvatim sta zelim sada.Premalo da se naucim mudrosti i sacuvam sebe.. Prvo sam se dokazivala Z... da sam bas ja to otelotvorenje njegovih potreba.Cekala , da me primeti.Bila bolja, i bolja, i najbolja..za sebe, za sve..Ne i za njega..Godine su se osipale za nama.Moja zelja nije jenjavala ni za tren..Mladost. Sve o trena dok on ne postade svestan mene..O,kakav dramski preokret.Sada , udaljena malo vise od decenije , znam i zbog cega..Dobih ono sta sam htela.Vise mi nije interesantno.. Onda mi je V , nakon dve godine lutanja i pronalazenja sebe doneo sve ono sta pored Z nisam imala...Ni to nije bila sreca..Razumeli smo se.neverovatno dobro! Ali i nedovoljno da bismo gradili zivot..Mozda sam ga volela.U stvari , jedino sam njega zeljna ostala.Volela bih , da me makar na tren vrate kraj njega.. I moj , sada vec bivsi suprug.Koga plasi moje prisustvo.Snaga.Moc.Ko zanemi pred sopstvenim potrebama i zeljama.Ko ne ume da mi se suprotstavi.Poslusna marioneta.Samo da ja budem zadovoljna.Prepusten stihiji.Preplasen i nagovestaja problema.Ne ume da se izdigne.Ne ume da bude iznad.Ne zna da me zaustavi...Dobar je covek..Ali , nedovoljno musko da bi mi drzao paznju.. I jedan, I , malen , jako bled trag , trenutni , miliubica moje usamljenosti.Sicusan i da bih ga se setila.Varka.Obmana , koju samoca servira u trenucima ocaja... I sada, Moj Prijatelj ... Skupina mojih potreba.Tudji muskarac. Ponosan na to sto me voli i to sta imamo.Veruje da ce zauvek da traje.A ja sam se umorila.On me je dokrajcio...Vec sam ga izgustirala.O , ne ja , vec moj bes.Sujeta,povredjena.Zelim da ga svaka moja rec opece.Ostavi dubok oziljak.Da psotane nesposoban za sve , osim za mene.Kakva i kolika zelja da meni samo pripada?! Kolika energija da je u sebi ugusim?! I da se ni na tren ne razotkrijem pred njim..Sibam ga ravnodusnoscu , hladnocom.Bicujem nezainteresovanoscu.Ne povija se...Jer sve to samo mene pece i boli.Przi.Cepa.Jer, na posletku , ja sam ta koja kada zatvori vrata ostaje sama..Svesna sam svog jeda..Moju krv u zilama ledi hladnoca postelje u koju lezem.. Imam sina..Sve moje zelje i nadanja.Nisam sama.Plasim se.Da li sam mu u svim svojim lutanjima posvecena.Tu sam, kraj njega , neprekidno,ali , da li mu pripadam?! Jer, odlutam ponekad..Trazeci sebe..Hocu, dajem poslednje atome snage da moje prisustvo oseti.Da zna da sam tu..JA,koja zeli samo mir..U sebi..

Tu sam , gde jesam.Gde ne zelim da budem.Praznina ispred mene.Monitora , koji treba nanizati recima,povezati ih u celine , da bih makar na tren mogla da ispustim iz sebe to sta me setnom cini.Praznina izbora.Postoji put kojim nisam mogla da krenem...ne smognuh dovoljno hrabrosti.Kako i sta dalje?!

Pomislim , ponekada , da ljudi koji su materijalizovana zelja , nasa, satkana do najsitnijih detalja , ulaze u nas zivot u totalno pogresnom trenu , kako nam Bog ne bi dao sansu da odustanemo! Da ne prestanemo da trazimo! Bas to! Bas takvo! To negde postoji.Treba biti strpljiv.Cekati..Tragati..Verovati...Ili to ja samo sebe tesim?!

Dotakao me je kao zenu ( o,po ko zna koji put nekom je poslo za rukom :-D ). Prijalo mi je sve.Nase beskonacno porukanje..Kovanje plana da ukrademo trenutak..Hrabrost za sve sto u poruku staje.I nestanak iste u blizini.Blokada." Samo prijatelji " , utesna definicija odnosa.Takvo prepoznavanje?!Takvo nadovezivanje?! i Takva kosmicka nepravda , kako on voli da kaze..

Drhtavica.Vrtoglavica.Izmicanje tla pod nogama.Gubljenje daha.Sve to , nakon samo jedne poruke..Postao mi je potrbniji od vazduha.Pitala sam se kako sam uopste zivela do sada bez nekog poput njega?!

I, onda cuveno - zasto bas meni?

Neko sam ko slepo veruje u drugu polovinu jabuke, svoje , i da ce je jednom u zivotu sresti! I , onda , moj " prijatelj " koga znam odmalena, a sa kojim se, tek sada,pod neverovatnim okolnostima zblizih,prepoznah i pronadjoh, vec ima svoju Damu, malo vise od godinu i po..Knedla.Bol.O,neee , nisam ja verovala u mogucnost razvoja bilo kakve veze medju nama.Nee.Suvise bi to bilo neizvodljivo , zbog citavog poredka stvari ( ne znam da li sam napomenula da smo rodjeni u istoj ulici , i da je njegova G-dja Mama centralna licnost njegovog " samostalnog " zivota, neko ko oduvek drzi sve konce u svojim rukama i povlaci ih na nacin najispravniji po mislenju okoline ).Totalno sam svesna toga! Mozda se ni ne opustih previse..

Voli me, na samoj granici,ali je i previse svestan da tu granicu ne predje! Cak bi mu i u trenu zaustavljanja vremena, izuzimanja svega i svih osim nas , i poljubac bio neispravan.

Ne!Nisam ja neko ko ne preza.Neko ko otima!Neko ko krade tudje!NEEEEEEE!I on me je morao do te zelje dovesti.Navesti..

Nista se medju nama dsilo nije..Ako izuzmemo beskonacnost nasihrazgovora.I njegovu posvecenost meni.

I , onda pominjemo ispravnost.. ??!?!

Ne znam kako dalje.Neki ,koji su vec po tom putu hodali, mole me da zaboravim sve,da me kasnije ne bi bolelo mnoooogo vise..Jer,kazu , tu sam bitku unapred izgubila.Prema meni je ispravnije da je predam.To ne umem.Hocu.A ne mogu.Plasim se.Kako dalje.A ne znam , jos , ni da li je sve to bas tako..ili moja uobrazilja!?!? Zelja da imas nesto sto ne mozes?!

Znam da on rez napraviti nece.Ni sa njom.Ni sa mnom. " NECU DA TE IZGUBIM!" urlao je..

Kukavica.

Slabic.

Sinoc je Ivan bio kod mene.Da.Dobro si procitala.Na kraju sam sama,oko 21.30 izasla da prosetam.I jedem.Lose mi je bilo,ali trebao mi vazduh.Poslao mi poruku.Odgovorila i ... eto ga.Zagrlili smo se, onako , bas pri susretu.Podigao me ( sto me podseti na Tvog M , to im je ta zajednicka crta valjda ?!).No , ne pisem ti zbog te usporedbe.Vec  zbog cinjenice da je nestalo sve.Svaki osecaj.Svaka strast.Sve.Sve.Sve.Nema.O,kako sam trazila,pokusavala,cak i nasilno da ga izazovem.Nista.Ama nista..Boze,hocu li ja uopste ikada da se zaljubim moci?!!???Kao i svaka druga, tako i ova moja prica poseduje kulminaciju.Njegova G-dja ( sa kojom mu je nezamislivo da raskine,ali prvenstveno , a mislim i jedno zbog osecaja pripadanja,navike , upucenosti jednog na drugo-on je u fazonu , odrastao sam,vojska,skola , posao i zenidba,zaokruziti celinu,ma kakva bila – protiv cega se ja ceeeeeo svoj zivot borim,samo me molim vas , manite stereotipa!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!?) je cerka mog kolege , koji je , pri tom , sinoc celo vece o meni i mojim poslovnim sposobnostima pricao ( citaj : hvalio ).Kol’ko je svet mali?! Bio je moj jedini  komentar.Precutah mu , da kada mi je rekao za puno ime njegove g-dje,nesvesno,intuitivno,dovedoh nju u vezu sa tim svojim kolegom!Mislim,imam mozga.Posto znam njihovu lokaciju,upitah ga da li ona zivi u SA, iako sam znala da ce odgovor biti odrican i da je ona lokacijski vezana za SO Vladimirci,a zarad posla je clan i klasican primer dnevne migracije ( odlazak seoskog stanovnista u grad , zbog zaposlenja ).Medjutim, tu mojoj ironiji ne bejase kraj, te ga , a i da bih znatizelju svoju zadovoljila , a i da bih stopostotno sigurna bila u ispravnost izbora zene koju ce da ozeni , upitah da li je bila nevina! Po boji njegovog lica , ćele i usiju pimetih da mu je neprijatno  pa skrenuh temu ka Njenom obrazovanju.Istina li je da je omanula razred..?!?! :-S  I to mu izgleda bejase nepoznanica , jer je on upucen u cinjenicu da je Doticna svoje gimnazijske dane provela pod beogradskim nebom..dobro, postoji mogucnost greske, jer kada iy njene opstine krenes , BG, SA su verovatno na istoj tabli..pa sad,to je to.Ko jos vodi racuna o tih 80 km?!...Da vece ne bi tek tako proteklo , da vidi da mi je zaista stalo do njegove srece u ljubavi,pozeleh mu i da „ pakao „ razvoda kroz koji sam prosla ja nikada ne dozivi..A potom mu , onako najiskrenije , sestrinski rekoh da upravo dozivljava ono cega se najvise i plasio,prevazisla sam ga,zasitila se i nije mi interesantan vise! Jest‘ da je tek mesec dana od kada se druzimo,ali , i tim vremenskim razdobljem treba da bude zadovoljan , jer je predug i ipak ima to posebno mesto ( druge sam izgustirala mnogo ranije )...odjednom mu se nesto prispavalo , pa sam ga uz najlepsi moguci osmeh otpratila uz jos jedan zagrljaj na rastanku , koji je za njega ,kako mi je kasnije u poruci napisao , bio neverovatno iskustvo...nesto zbog cega je osetio kako se topi...

Eto..

Bolje sam..puno bolje!

p.s. celokupnoj prici pridodaj moj toootalni make-up .I haljinu.Jer , koji minut pre njegovog dolaska, vratih se iz grada :-D