ceznja..

Kako se stize do tacke zasicenosti?

Sta je to sto navede te da prestanes da sanjas?

U kom trenu skidas ruzicaste naocare i pocinjes da vidis?

Kada si svestan da potajna intuicija,Judino zrno u srecan kraj , preplavi svest i izbije na povrsinu? Zgusnuta,zbijena nadanjima,verovanjima,cekanjima , osvoji stvarnost.I,znas da tako je.Delom ponosan na sebe jer od pocetka znao si.Delom razocaran jer ocekivano se ostvariti nece.

Bacas karte na sto.Preobrazi te jos jedna losa ruka u onog ko postaje zajedljiv .Nesvestan da likujes nad sopstvenom spoznajom unapred ocekivanog kraja.Nizes ih na lancu promasaja ,izgubljenog vremena.Ljubomorno ih cuvas od onih koji kroz zivot koracaju u paru sigurni u apsolutno prisustvo osobe kraj sebe.

Ne.Daleko sam od novog poraza.Ne zelim vise nikome ni sansu da dam.Stopala okovana ponovljenim situacijama losih iskustava drze me na zemlji cvrsto.U zlu babu rastes ,draga moja, ponavljam sebi cesto.Gospodarim osamom svojom.Ledena kraljica tisine oko sebe.Mocna nad cinjenicom da sam unapred spoznala zavrsnicu.

Nepoverljiva.

Izlizani,isfronclani izgovori.Uljuljkana njihovom sigunoscu obmane.Hocu da kazem samo jedno: znam! Znam gde smo bili.Znam dokle smo stigli i gde smo sada.Znam i dokle cemo stizi.Hocu da viknem.Da zaustavim te! Da znam. Da ne cekam. Hocu da prekinem tu tvoju opijenost sopstvenim glasom dok lazi prosipas.Hocu da te trgnem iz transa u kom si uveren da verujem ti.Hocu da prekinem slast tvoju do obmanjujes mi i dozvoljavas da vreme mi medju prstima curi.Viknula bih : " Znam!" Ne mogu..Glas me izdaje.Pogresan trenutak...Pustam te jos malo.Osmehujem ti se.Osmeh ironije.Ti si prevaren.Razotkruven.Ja znam! Nema nas sutra.Pustam te da umirujes se cinjenicom da verujem ti i cekam isto sta i ti.Da ,cekam.Iako ni ne slutis da znam...

Ovu sam igru igrala...Naucili su me..Ucim i tebe ja.Prihvatam je.Bespogovorno.Zanima me na kakav nacin ti zavesu spustas.Da li cu imati tren u kom mi se klanjas dok gromoglasan aplauz odzvanja i vraca nas tamo gde smo ouvek i bili.Daleko .

Dosada je djavolja rabota.Pustam te da se najfinijom igrackom zabavis.Nesvestan u svojoj zadivljenosti sopstvenim umecem obmane da ces samo ti kukati kada bez nje ostanes. Ja znam.Znam da igra hrani tvoju sujetu.da divis se sebi novim trijumfima.Da verujes u svoju moc potcinjavanja.

Ne vladas situacijom vise.Odavno je kormilo u mojim rukama.Ja znam.Razotkrio te talas iskrenosti.Pokazao te meni.Sve sta jesi.Misleci da nisi.Da ne cujem.Ne vidim.Ne umem da prepoznam.

Dovoljno mi je sto znam.Pustila sam te da odes istog trena kada si pomislio da je brana srusena..Znam.Uplices se u sopstvenu mrezu.Lovac je postao plen sopstvenih iluzija.Varanja.Bezuspesan pokusaj da drugaciji budes.Nisi poseban.Odala te potreba da iskren budes.Pao si u zelji da mi se priblizis.Tu sam nasla potvrdu svojih osecaja da igras se .tu sam otkrila da kraj znam...I dalje sam na putu koji ce me do njega odvesti.Spremna.Zasmeje me svaki tvoj pokusaj da drugaciji budes.

Znam... Govorim ti sada.

Razvedena sam.Srecno! Hvala Bogu vec 2,5 godine.

Jedna od retkih koja je razvod dozivela kao olaksanje.

O,neeee! nije me maltretirao.Ubijao me psihicki.Parazit.Najobicniji.Tipican primerak.Onakav od kog svaka majka zenskog deteta treba da sklanja svoju cerku.Bilo mu je vazno samo da me ozeni.Da se " uvali " u porodicu.A onda ce sve vec nekako samo po sebi doci...

Pitate se,znam,pa gde se udade za takvog?! E,kada takav primerak ima cilj,on ne bira sredstva! Lazi.Lazi.I samo Lazi.Kada bi danas izgovorio da je utorak stala bih i zapitala se.U svakoj situaciji polazim od sebe.Ako su moje karte na stolu,ne znaci da su i tvoje ,sve.Naucih,kasno! Placam ceh naivnosti,jos.Sa debelom kamatom.Mislila sam,verovala da ljudi ne mogu toooooooooooliko da se pretvaraju.Zivela sam dvadeset i sedam godina u zabludi.Nisam sa ove planete.Pogresno vaspitana.Pogresno usmeravana!Nejasno je ovom mom ozgu da covek takve prljave igre da igra moze.Bez trunke savesti.Ubedjeni da je samo dolazak na cilj vazan.

I,uzesmo se.Istog trena klupko poce da se odmotava...Gusila sam se u tim saznanjima..O,kakav bolan pad..Dobih Sina! Hvala Bogu.Pricam u jednini,jer je on samo moj! Njega ni ne zanima.Ne interesuje se..Dok smo jos i bili u odnosima u trenu kada je moj Andjeo zeleo da prespava kod oca,isti je bio opsednut svojim izlascima u grad,davno dogovorenim.Ubedjenja je,znam,da ovakvih budala,poput mene ,ima jos.Obrazovane,samostalne , iz dobre porodice.Tatica ce da zalegne za sve..

Smognuh tako snage jedno jutro,kada moj Sin napuni tri meseca,da stanem pred njega,svesna da ,da bi Sinu bilo dobro moram da budem dobro ja , i rekoh : " Ko si ti u mom zivotu? Ne volim te! Idi ! "Hrabro. Znam. Ne volim kukavicluk.Uzmi zivot u svoje ruke! Tvoj je! Ne mozes kupiti drugi.

Trebalo mu je skoro godinu dana da shvati i ode.Ne volim ni da se setim toga.Golgota.A tek ona po odlasku!?

Imam svoj mir.Neprocenljiv je!Ali,povremeno useta bivsi.Ne volim ni samu pomen imena njegovog.

Ne volim onda,kada neko kaze da se cuva brak.Zarad dece.Ne volim tu laz.Cista laz.Nedostatak smelosti da sebi priznas da ne umes dalje.Snasla bih se.Kako god.

Ne volim sto me,onako ljubopitljivo gledaju,"iskreno" zainteresovani za moje stanje! Dobro sam! Ja sam razvod htela! Greska je bila brak.

Ne volim kada me pitaju zasto smo se razveli!? Zar to nije tako ocigledno!?
" Prevarila sam ga " -kazem ljubopitljivim ustima,cisto da bih videla onaj izraz soka na neuvidjavnom licu! Moja mala pobeda.Bezobrazluk.Naucih se da na prostakluk odgovaram kulturno! :D

Ne volim dobrodusne savete da ne smem ostati sama.Ne volim jer ja znam koliki strah imam.Ponovna greska.Ja,ovakva,dozvolila bih sebi luksuz da se zaljubim,cista srca,da verujem,opet ,onako naivno,decije..

Ne volim bivseg muza.Prezirem ga.Mrzim svoj izbor i los potez.

Ne volim kada mi ovako pocne nedelja.S ponedeljka ... , kako kazu.

Ne volim laz.Foliranje.Kukavicluk.Zavlacenje.Sve sto me na njega asocira.Ne volim promasaj.

Ne volim kada san nasilno prekinem.Umor i tromost na mojim kapcima.Ne volim kada nismo potrosili ni polovinu meseca , a ja sa zebnjom gimnasticara cekam prvi.Ne volim onaj osecaj teskobe,treme u utrobi zbog neizvesnosti.Ne volim zlu slut..Nemo prizivanje mislima dok trazim resenje..

Ne volim kada nisam dobro.Ne volim kada me tudja drskost i bezobrazluk izvedu iz takta.Ne volim sto ne umem da se kontrolisem.Sto padam na provokacije patoloskih bestidnika.Ne volim kada ne umem,adekvatno, da odgovorim na prostotu!

Ne volim nasilne,napadne i agresivne ljude.A kao da sam bas takvima okruzena.Ne volim sujetu,tudju,koja te gura, gazi i ne dozvoljava da te vide drugi.

Ne volim laz!!! Rekla sam. Znam.Prezirem je.

Ne volim kada mi neko po milion puta ponovi nesto...Kako potvrdjuje sebe.Tako na taj nacin,sto meni po milion puta ponovi svoju glupost..

Ne volim kada neko kasni.Ne postuje ni moje ni svoje vreme.Ne volim kada neko gestikulira dok prica.Ne volim kada prica o sebi u superlativu,vazda se uzdize..potiskuje kompleks. Toliko minoran.Apsurd je reci glup ( ko sam ja da o bilo kome sudim!? )..Smesan..

Ne volim znatilzelju tudju.Drsku radoznalost.Suvisne komentare i sud.Kicenje raznoraznim titulama.

" Bojim se ( ne volim ) coveka koji je procitao samo jednu knjigu !" - te reci mog profesora srpskog jezika su se davne devedeset i neke duuuuuuboko urezale u moje pamcenje i poput nevidljivog magneta bas takve u moj zivot neizostavno privlace!

Ne volim kada bes u meni povuce za sobom niz stanja kojih ni ne bejah svesna da posedujem..

Treba mi promena!Potrebna su mi neka desavanja! Poput svake nezadovojne zene menjala bih frizuru! U mom slucaju to je jednostavno neizvodljivo.Tek sam u fazi pustanja.Bilo kakvom promenom,vratila bih se na pocetak..

Iako govorim da sam zadovoljna.Da mi prija osama.Led oko nas koji ne dozvoljava da se krecemo kako bismo i koliko voleli.

Opija me ta nota..Vanitas Versace...Savrseno otkrice za mene.Samo kap na zlobu.. Masta razbujala.Cula probudjena.Promena parfema najveca je promena za mene.Uvek sam necim novim inspirisana..makar oblakom koji za sobom ostavljam..volim ugodnost koju osetim dok mi  kapi koza upija..uvek se iznova i iznova budim.Zelim! Da ga razdragana nanesem..da nekom trag sebe ostavim..da ga na njega podsecam.Sada je to moje najnovije otkrice- Vanitas..Zelim ga..onako decije.Nestrpljiva..Znam da smo bas danas trebali da se upoznamo..da o njemu mastam..ili makar o trenucima u kojima bih ga nosila..

Volim kad me po mirisu raspoznaju.. Iako je za mene nezamenjljiv miris Jekoderma na mojim dlanovima..ili obrazima nakon zatvaranja vrata spavace sobe ( utrlja mi to blazenstvo na obraze Sin dok ga ljubim da mu pozelim mirne snove )..

Svaka nova bocica za mene je neki nov pocetak.Iako sam davno procitala da prava dama uvek mirise isto.Ne mogu da ostanem dosledna.Ne umem,bar na taj nacin da ostanem svoja.Nepromenjena.Ista.To je za mene sinonim za dosadu...

Cim se uzelim promene moje mirisne note,znam da vapim za njom u zivotu koji je postao monoton.Traganje za novim sadrzajem ume da bude i te kako uzbudljivo.I iscrpljujuce..I tu sam posebna...Specificna..

Zelim ovaj Vanitas... Opija me njegova moc i poruka koju moja koza obavijena njime salje..Njegova jacina unosi mi nemir..Mogla bih i da ozdravim ako bih umotana u njega imala za koga da se spremim..i odletim..daleko.U carstvo svezine i blistavosti..koliko moci u tako malenoj bocici!?

 (Dalje)

Bole li vas nekada vase zelje? Najjednostavnije , skromne zelje? Precizno definisane. Uokvirene potrebom ispunjenosti. 

Dovoljno je samo da zatvorite oci i ona je tu. Jasna.Dostizna. Rasirite dlan i ona se kao pahulja spusta na njega. Vrelinom zelje topi se i stavlja obrise ispunjenosti. Sta bi bilo kad bi bilo?! Opija vas ostvarenost.Sada je sutra. Vi ste tu.Zadovoljni,bar na tren.Imate sve sto vam treba. Spokoj. Nesvesni koliko ste daleko otisli..

Zasto je pogresno zeleti? Nadati se? Kakva je to kletva bacena na sve ono sta smo unapred zamislili?Zasto se bas to nikada ne ostvari?Treba li u strahu zeleti i nadati se?! Priustiti sebi luksuz mastanja,nadanja.Lebdeti na krilima nestvarnog,cekanog,zeljenog?

Meni su dani obojeni zeljama.Destinacija moje maste uvek je i suvise luksuzna..mozda za mene zato i nedodirljiva.Lutam..susrecem se sa sobom uvek tamo gde sam mislila da sebe necu naci.To mi uvek odrzava osmeh na licu.Zato cestop ne pripadam ovde i sada.I,bas zato me boli pad.Tresak!

Kao da sam oguglala na razocarenje.Kao da je u stvari to ono sto sam cekala. Cujem eho sopstvenog glasa " Jesam li ti rekla?! ".. jacinom razara bubne opne.Rasipam se.Rastacem.Ponirem.Dobro poznati osecaj.Gorcina me obuzima.Siri se mojim krvotokom.Upijam je gladna.." Zasto se dobre stvari uvek desavaju drugima? " ,imam toliko snage da sa usana otmem to,uvek isto pitanje..

Optimista.Uvek.I oduvek. Sakupljam raspalu parcad sebe..Tesim se onim cuvenim " ko zna zasto je to dobro?! ". Postala je to moja zivotna deviza! Te reci,uvek iznova,daju mi neku nadcovecansku snagu,da ustanem,ma koliko pad bio bolan..Pokupim se,usisam i najsitnije cestice,poput lika iz crtaca , i nastavim ,na tren promenjena..

I onda resim,cvrsto resim da vise necu zeleti.  Da se vise necu nadati! I onako nam se uvek desi ono cemu smo se najmanje nadali! Ne nadam se nicemu! Uzivam ovde i sada. Dok ne pozelim ,opet, nesto na izgled jednostavno i ostvarivo!

Pridizem se iz pepela snova.Iscrpljena cekanjima.Nadanjima.Ne posustajem i ne odustajem! Umorna.Iscedjena.Od svega sta sam na svojim plecima nosila.Stajem.Priznajem.Ne mogu i ne umem vise sama! Bila sam ponosna na taj svoj izbor! Gordo podignute glave koracala napred.Ne osvrcuci se.Trosila se na njih.Bez ostatka.Krvarila..do poslednje kapi.Izgarla u zelji da to bude to.Gubila sebe i nalazila se medju rusevinama sopstvenih iluzija, umrljana njihovim suzama i vapajima da ostanem bar na tren.. Koliko ih je bilo.Dovoljno.Da shvatim sta zelim sada.Premalo da se naucim mudrosti i sacuvam sebe.. Prvo sam se dokazivala Z... da sam bas ja to otelotvorenje njegovih potreba.Cekala , da me primeti.Bila bolja, i bolja, i najbolja..za sebe, za sve..Ne i za njega..Godine su se osipale za nama.Moja zelja nije jenjavala ni za tren..Mladost. Sve o trena dok on ne postade svestan mene..O,kakav dramski preokret.Sada , udaljena malo vise od decenije , znam i zbog cega..Dobih ono sta sam htela.Vise mi nije interesantno.. Onda mi je V , nakon dve godine lutanja i pronalazenja sebe doneo sve ono sta pored Z nisam imala...Ni to nije bila sreca..Razumeli smo se.neverovatno dobro! Ali i nedovoljno da bismo gradili zivot..Mozda sam ga volela.U stvari , jedino sam njega zeljna ostala.Volela bih , da me makar na tren vrate kraj njega.. I moj , sada vec bivsi suprug.Koga plasi moje prisustvo.Snaga.Moc.Ko zanemi pred sopstvenim potrebama i zeljama.Ko ne ume da mi se suprotstavi.Poslusna marioneta.Samo da ja budem zadovoljna.Prepusten stihiji.Preplasen i nagovestaja problema.Ne ume da se izdigne.Ne ume da bude iznad.Ne zna da me zaustavi...Dobar je covek..Ali , nedovoljno musko da bi mi drzao paznju.. I jedan, I , malen , jako bled trag , trenutni , miliubica moje usamljenosti.Sicusan i da bih ga se setila.Varka.Obmana , koju samoca servira u trenucima ocaja... I sada, Moj Prijatelj ... Skupina mojih potreba.Tudji muskarac. Ponosan na to sto me voli i to sta imamo.Veruje da ce zauvek da traje.A ja sam se umorila.On me je dokrajcio...Vec sam ga izgustirala.O , ne ja , vec moj bes.Sujeta,povredjena.Zelim da ga svaka moja rec opece.Ostavi dubok oziljak.Da psotane nesposoban za sve , osim za mene.Kakva i kolika zelja da meni samo pripada?! Kolika energija da je u sebi ugusim?! I da se ni na tren ne razotkrijem pred njim..Sibam ga ravnodusnoscu , hladnocom.Bicujem nezainteresovanoscu.Ne povija se...Jer sve to samo mene pece i boli.Przi.Cepa.Jer, na posletku , ja sam ta koja kada zatvori vrata ostaje sama..Svesna sam svog jeda..Moju krv u zilama ledi hladnoca postelje u koju lezem.. Imam sina..Sve moje zelje i nadanja.Nisam sama.Plasim se.Da li sam mu u svim svojim lutanjima posvecena.Tu sam, kraj njega , neprekidno,ali , da li mu pripadam?! Jer, odlutam ponekad..Trazeci sebe..Hocu, dajem poslednje atome snage da moje prisustvo oseti.Da zna da sam tu..JA,koja zeli samo mir..U sebi..

Tu sam , gde jesam.Gde ne zelim da budem.Praznina ispred mene.Monitora , koji treba nanizati recima,povezati ih u celine , da bih makar na tren mogla da ispustim iz sebe to sta me setnom cini.Praznina izbora.Postoji put kojim nisam mogla da krenem...ne smognuh dovoljno hrabrosti.Kako i sta dalje?!

Pomislim , ponekada , da ljudi koji su materijalizovana zelja , nasa, satkana do najsitnijih detalja , ulaze u nas zivot u totalno pogresnom trenu , kako nam Bog ne bi dao sansu da odustanemo! Da ne prestanemo da trazimo! Bas to! Bas takvo! To negde postoji.Treba biti strpljiv.Cekati..Tragati..Verovati...Ili to ja samo sebe tesim?!

Dotakao me je kao zenu ( o,po ko zna koji put nekom je poslo za rukom :-D ). Prijalo mi je sve.Nase beskonacno porukanje..Kovanje plana da ukrademo trenutak..Hrabrost za sve sto u poruku staje.I nestanak iste u blizini.Blokada." Samo prijatelji " , utesna definicija odnosa.Takvo prepoznavanje?!Takvo nadovezivanje?! i Takva kosmicka nepravda , kako on voli da kaze..

Drhtavica.Vrtoglavica.Izmicanje tla pod nogama.Gubljenje daha.Sve to , nakon samo jedne poruke..Postao mi je potrbniji od vazduha.Pitala sam se kako sam uopste zivela do sada bez nekog poput njega?!

I, onda cuveno - zasto bas meni?

Neko sam ko slepo veruje u drugu polovinu jabuke, svoje , i da ce je jednom u zivotu sresti! I , onda , moj " prijatelj " koga znam odmalena, a sa kojim se, tek sada,pod neverovatnim okolnostima zblizih,prepoznah i pronadjoh, vec ima svoju Damu, malo vise od godinu i po..Knedla.Bol.O,neee , nisam ja verovala u mogucnost razvoja bilo kakve veze medju nama.Nee.Suvise bi to bilo neizvodljivo , zbog citavog poredka stvari ( ne znam da li sam napomenula da smo rodjeni u istoj ulici , i da je njegova G-dja Mama centralna licnost njegovog " samostalnog " zivota, neko ko oduvek drzi sve konce u svojim rukama i povlaci ih na nacin najispravniji po mislenju okoline ).Totalno sam svesna toga! Mozda se ni ne opustih previse..

Voli me, na samoj granici,ali je i previse svestan da tu granicu ne predje! Cak bi mu i u trenu zaustavljanja vremena, izuzimanja svega i svih osim nas , i poljubac bio neispravan.

Ne!Nisam ja neko ko ne preza.Neko ko otima!Neko ko krade tudje!NEEEEEEE!I on me je morao do te zelje dovesti.Navesti..

Nista se medju nama dsilo nije..Ako izuzmemo beskonacnost nasihrazgovora.I njegovu posvecenost meni.

I , onda pominjemo ispravnost.. ??!?!

Ne znam kako dalje.Neki ,koji su vec po tom putu hodali, mole me da zaboravim sve,da me kasnije ne bi bolelo mnoooogo vise..Jer,kazu , tu sam bitku unapred izgubila.Prema meni je ispravnije da je predam.To ne umem.Hocu.A ne mogu.Plasim se.Kako dalje.A ne znam , jos , ni da li je sve to bas tako..ili moja uobrazilja!?!? Zelja da imas nesto sto ne mozes?!

Znam da on rez napraviti nece.Ni sa njom.Ni sa mnom. " NECU DA TE IZGUBIM!" urlao je..

Kukavica.

Slabic.

Sinoc je Ivan bio kod mene.Da.Dobro si procitala.Na kraju sam sama,oko 21.30 izasla da prosetam.I jedem.Lose mi je bilo,ali trebao mi vazduh.Poslao mi poruku.Odgovorila i ... eto ga.Zagrlili smo se, onako , bas pri susretu.Podigao me ( sto me podseti na Tvog M , to im je ta zajednicka crta valjda ?!).No , ne pisem ti zbog te usporedbe.Vec  zbog cinjenice da je nestalo sve.Svaki osecaj.Svaka strast.Sve.Sve.Sve.Nema.O,kako sam trazila,pokusavala,cak i nasilno da ga izazovem.Nista.Ama nista..Boze,hocu li ja uopste ikada da se zaljubim moci?!!???Kao i svaka druga, tako i ova moja prica poseduje kulminaciju.Njegova G-dja ( sa kojom mu je nezamislivo da raskine,ali prvenstveno , a mislim i jedno zbog osecaja pripadanja,navike , upucenosti jednog na drugo-on je u fazonu , odrastao sam,vojska,skola , posao i zenidba,zaokruziti celinu,ma kakva bila – protiv cega se ja ceeeeeo svoj zivot borim,samo me molim vas , manite stereotipa!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!?) je cerka mog kolege , koji je , pri tom , sinoc celo vece o meni i mojim poslovnim sposobnostima pricao ( citaj : hvalio ).Kol’ko je svet mali?! Bio je moj jedini  komentar.Precutah mu , da kada mi je rekao za puno ime njegove g-dje,nesvesno,intuitivno,dovedoh nju u vezu sa tim svojim kolegom!Mislim,imam mozga.Posto znam njihovu lokaciju,upitah ga da li ona zivi u SA, iako sam znala da ce odgovor biti odrican i da je ona lokacijski vezana za SO Vladimirci,a zarad posla je clan i klasican primer dnevne migracije ( odlazak seoskog stanovnista u grad , zbog zaposlenja ).Medjutim, tu mojoj ironiji ne bejase kraj, te ga , a i da bih znatizelju svoju zadovoljila , a i da bih stopostotno sigurna bila u ispravnost izbora zene koju ce da ozeni , upitah da li je bila nevina! Po boji njegovog lica , ćele i usiju pimetih da mu je neprijatno  pa skrenuh temu ka Njenom obrazovanju.Istina li je da je omanula razred..?!?! :-S  I to mu izgleda bejase nepoznanica , jer je on upucen u cinjenicu da je Doticna svoje gimnazijske dane provela pod beogradskim nebom..dobro, postoji mogucnost greske, jer kada iy njene opstine krenes , BG, SA su verovatno na istoj tabli..pa sad,to je to.Ko jos vodi racuna o tih 80 km?!...Da vece ne bi tek tako proteklo , da vidi da mi je zaista stalo do njegove srece u ljubavi,pozeleh mu i da „ pakao „ razvoda kroz koji sam prosla ja nikada ne dozivi..A potom mu , onako najiskrenije , sestrinski rekoh da upravo dozivljava ono cega se najvise i plasio,prevazisla sam ga,zasitila se i nije mi interesantan vise! Jest‘ da je tek mesec dana od kada se druzimo,ali , i tim vremenskim razdobljem treba da bude zadovoljan , jer je predug i ipak ima to posebno mesto ( druge sam izgustirala mnogo ranije )...odjednom mu se nesto prispavalo , pa sam ga uz najlepsi moguci osmeh otpratila uz jos jedan zagrljaj na rastanku , koji je za njega ,kako mi je kasnije u poruci napisao , bio neverovatno iskustvo...nesto zbog cega je osetio kako se topi...

Eto..

Bolje sam..puno bolje!

p.s. celokupnoj prici pridodaj moj toootalni make-up .I haljinu.Jer , koji minut pre njegovog dolaska, vratih se iz grada :-D

nije me bilo..mrzi me.sve.ne da me mrzi.nego nemam volje da se pokrenem.nisam ni preterano negativna.samo usporena.uspavana.jesen u meni.pozna.na pragu same zime, nogama zagazila u sneg duboko.steze se ta hladnoca oko srca.ubija i svaki nagovestaj poleta.dekoncentrisana sam.

sedela bih samo.sama.i cutala.ugostila svoje misli.nadanja.strepnje pothranila..otputovala daleko.sama.egocentrik.daleko od polusveta.tricarije.gluposti.

On je tu.funkcionisemo.upijamo se.krademo nas od sebe samih.. zato i jesam ovakva.pocinje da mi znaci.postajem ovisnik.svaki tren bez njega je izgubljen.besmislen.okivam ga svojom posesivnoscu.postajem bolesna kada o meni ne misli, kada mi ne pise da me zeli..

prepoznajem u sebi ljubav..nje se i plasim...

                               SVAKA ŽENA BI TREBALO DA IMA :
                               Staru ljubav za koju može zamišljati
da joj se može vratiti;
                               Jednu koja je podseća kako je daleko stigla ;
                               Dovoljno novca da odluči da se iseli
ili iznajmi stan, čak i ako joj to ne treba
                               Nešto savršeno za obući ako je šef ili
udvarač pozovu na sastanak;
                               Mladost za koju će biti zadovoljna da
je ostavi za sobom;
                               Dovoljno sočnu prošlost o kojoj će joj
biti drago da priča u starosti
                               Shvatanja da će jednog dana doživeti
starost i malo novca ostavljenog na strani;
                               Komplet šrafcigera, bežičnu bušilicu i
prsluk od crne čipke
                               Jednog prijatelja koji će je
zasmejavati i jednog koji će joj dozvoliti da plače ;
                               Dobar komad nameštaja koji niko pre
nje nije imao;
                               Komplet od 8 tanjira, čaša na nožicama
i recept za obrok zahvaljujući kojem će se njeni gosti osećati
počašćeni;
                               Životnu priču po kojoj nije snimljen film;
                               Osećaj da sama kontroliše svoju sudbinu .

                               SVAKA ŽENA TREBALO BI DA ZNA:
                               Kako da se zaljubi a da se ne izgubi ;
                               Kako da napusti posao, raskine s
ljubavnikom i suprotstavi se prijatelju a da ne uništi prijateljstvo;
                               Kada da se trudi jače, a kada da ode ;
                               Kako da se dobro provede na zabavi na
koju nikad sama ne bi odlučila da dođe;
                               Kako da traži ono što želi na način na
koji će to najpre dobiti;
                               Da ne može promeniti dužinu listova,
širinu bedara ili prirodu svojih roditelja;
                               Da njeno detinjstvo nije bilo
savršeno... ali je završeno;
                               Šta treba i šta ne treba raditi za ljubav ;
                               Kako da živi sama... čak ako joj se to ne sviđa
                               Kome može verovati, kome ne može i
zažto to ne treba primati lično ;
                               Šta može i šta ne može postići u
jednom danu, jednom mesecu i jednoj godini

6.40...vodim Sina u vrtic..cekamo zeleno na semaforu.dva slucajna prolaznika , stari znanci ( o , i to vrlo dobri,a cucete i zasto ) , pozdravljaju se recima : " Igrate veceras ?! " " Da ! ", sa odusevljenjem u glasu odgovara drugi , i nastavlja , uveren u istinistost svojih reci : " Nadam se da cemo proci !" " Makar neka neko ode dalje! " odgovara drugi.

Fudbal..

Dva tabora.

vecita podeljenost medju muskarcima.

Nasi , i

Njihovi.

tolika zagrizenost za dve desetine znojavih muskaraca kojima je jedini cilj da loptu ubace u mrezu.pitao bi me neko znam li ja koliko su oni placeni za to..svesna sam da o nekim ciframa mogu samo da sanjam..iako mi je matematika oduvek odlicno isla..

a sta su to oni znacajno uradili, cime su se namucili..iskreno , ma koliko ne uzivala u sportu , trcala bih i ja za toliku svotu..i duplo manju cak! ma i cetvrtinu!

ali..nije poenta u tome..

da juce nisam uhvatila razgovor dvojice kolega , koji su takodje podeljeni na " Njihove " i " Nase " , ne bih ni znala da prolaznici na ulici pricaju o fudbali , utakmici..

oduvek me je intrigirala takva i toliko zagrizenost, opcinjenosst.fascinirala cak! da li je iko promatrao njihova lica,reakcije u vremenu trajanja te vrste dvoboja.stvarno mi nije jasno zasto se i zarad cega toliko nerviraju,skacu,deru,urlaju..

o,ko zna koliku am kolicinu mrznje na sebe navukla ovim svojim komentarima!?napomenucu da mi je isto to nejasno i neshvatljivo bilo dok sam u krevetu spremala ispite a ON pored mene uzivao u akciji u jedanaestercu..bitno je da vreme provodimo zajedno..iako je nacin i osmisljenost nebitna!bilo je momenata kada su i izlazili iz kornera i uzivali na tribinama sa mnom! to su , verovatno , bili pokusaji dokaza ljubavi i posvecenosti meni! jer,zaboga , teren je napusten zbog zene!

potom je usledio brak sa aktivnim , i koliko-toliko uspesnim igracem malog fudbala.pa su se sa slikama velikog , na nasem ekranu smenjivale i akcije malog, i onog na oesku cak! sada vise ni ne gledam tv! bukvalno ga ne palim!

slagala bih kada bih rekla da nisam , u jednom trenu i ja postala obozavatelje te tako najvaznije sporedne stvari na svetu! iscekivala sam i ja sa zarom ta prvenstva , lige ! unapred sam zelela da znam rasporede i termine! sa kakvim uzitkom sam samo sebi osmisljavala to vreme! jer ta dva sata , sa poluvremenom i produzecima su bila samo moja..nije bilo bitno sta radim , gde sam i sa kim..a ja sam , uvek , unapred , do najsitnijeg detalja osmislila i za sebe neku akciju , ali bez znoja i u tisini...

mozda bi sve bilo drugacije ( o,naravno , cast izuzecima ) kada bi i sve ostale fenomene u drustvu posmatrali kroz prizmu ljubavi prema fudbalu.

kako privici dete na nosu?

kako mu objasniti da mama mora da radi i da ga i dalje voli najvise na svetu , iako ga ostavlja u vrticu?

kako organizovati odmor?

kako navuci do prvog?

sta kuvati sutra?

kako?

sta?

milion nizova!

znam da i oni ne vide svrhu tolike brige..

svesna sam razlike tih nasih dioptrija!

volim , kada me u tisini noci njegove malene rucice zagrle , i tiho , sasvim tiho,svestan da bi mogao narusiti mir koji imamo, sapne na uho : " hocu m'eko ".. volim kada ga kroz san slusam kako ga ispija, dok me njegov ujednacen ritam disanja vraca u san ...

volim ono rastezanje nakon zvona za ustajanje, tu zavodljivost sna tople postelje, lenjo odlaganje dizanja , laznu mrzovolju ( jer ipak ,hvala Bogu , imam gde da se spremim i odem )..

volim ukus prve crne jutarnje kafe, koju pijem sama , u tisini , dok se zurno spremam za posao..

volim svezinu koju osetim dok se hladna voda razliva po mom telu , taj poslednji , ledeni pokusaj koji me trgne iz sna..

volim njegovu pospanu toplinu , razblazen miris jekoderma na njegovoj svilenoj kozi..mekocu pri svakom dodiru..svoju opcinjenost Njime..obozavam svoju nezajazljivu potrebu za Njim , svojim Sinom ..iako vreme ne stoji , nasu potrebu da se " mazujkimo " ( kako on to naziva ) , pa u poslednjem trenu izletimo iz stana da ne bismo zakaznili ( zato mi sat uvek zvoni koji minut pre..od sna kradem )..

volim kada me po izlasku iz zgrade saceka jutarnja svezina..volim strah kojim se sunce pomalja..volim da uzivam u tom trenu..

volim slatko iscekivanje,svega sto mi pricinjava zadovoljstvo..odmotavanje pite sa visnjama..uzurbano kidanje omota sa cokolade..dodir mojih nepca sa svim sto nosi taj neprikosnoven ukus,koji se razlaze , obgrlivsi me slatkocm..volim marcipan..u mislima prizivam taj susret..baileys..uzivam svom svojom ljubavlju u njima..

volim da kuvam.za nekoga..lazem, volim da uzivam u svim onim komentarima koje konzumatori izuste kada im se cula ukusa i mirisa rastope ... volim da okupljam drustvo kod sebe..volim one razgovore do duboko u noc..napor koji , nakon njih ulazem da ih se pridigla iz kreveta..

volim sve svoje obaveze .i one koje prigrlim kako bih bila sto uposlenija,ispunjenija,jer , dosada je djavolja rabota..volim i one veceri , mirne, tihe, kada tonem medju listove knjiga koje pazljivo biram,kada se napajam njihovim sadrzajima,gubim u moru slova , poistovecujuci se sa zrnom..volim kada se zaljubim u naslov nekog sadrzaja i kada sebe pronalazim u mozaiku teksta..

volim kada se u zimske sumrake sklupcam , omamljena snom,posmatram kako se tmina preliva , raskravljujem se uz pucketanje vatre dok muzika , jedino ona, polagano preseca te pukotine tisine..volim taj mir,taj trenutak koji pronadjem u sebi..

volim da osetim kako se raspolucujem dok placem , kidam se, ridam dok uzivam u filmu ( nesto poput " Jesen u Njujorku ") ..volim dok sadrzaj odzvanja dugo u meni..

volim kada prepoznam trenutak..

volim kada volim...kada su mi misli necijim likom obojene..volim svoje oci koje se tada smeju..

volim ovaj zivot, svu njegovu nepredvidivost koju sa sobom nosi..

..nekada tako dobijem krila..ne znam zašto i zbog čega? takav nalet energije..zadovoljstvo.ispunjenje.iz čista mira.ničim izazvano.sve je lepše.bolje.sjajnije.u svemu uživam,čak i u dosadnom spremanju nedeljnog ručka ( iako se seta nadvije nada mnom , u tom letu zatreperim,počem da gubim kurs , jer u njemu nema ko da uživa! kako nema, pitaćete me,pa imaš sina!? da,ali on svaki obrok doživljava kao nužno zlo,moju svirepost , on za to nema vremena, prekidam ga ..nedovršena igra )..

tada je muzika pojačana..tada udišem punim plućima..igram , plešem , opijena zanosom , držeći u rukama Sina , vrtimo se do gubitka svesti , smeh odjekuje, nadvikujemo i pesmu od koje se zidovi tresu...

to je moj život! ja sam ga birala! i svojim stvorila..satkala svojim traganjima za izborima zbog kojih neću osetiti kajanje..gorčinu..omču..protkala ga svojim strahovima..ispunila ga samo onim detaljima koji ispunjuju mene...

takva je ova nedelja..obično je ne volim..ali,ova danas je od onih kada sam zahvalna Bogu što mi je dozvolio da dotaknem tle..što mi je podario sve šta imam..šo me je naučio da u tome uživam..što umem da volim svog Sina..i bezrezervno uživam u svemu..

možda će sutra drugačije biti!?možda me prigrli seta!?ali,danas sam dobro..danas volim život..i slavim ga,na svoj način!