ceznja..

kraj.

neminovnost " naseg odnosa ".pokusavali smo do sada , prekidali , vracali se , ali , sada je to to..tisina..nadanje..cekanje.a znam da se nista promeniti nece!

utisano zvono za zvuk poruke.hocu da se iznenadim! toliko to zelim,da jedva izdrzim dva minuta izmedju dva razocarenja.nema ga.otislo je sve..nepovrat.

nismo ni imali nista! ama nista! jedino neverovatno prepoznavanje,poklapanje,citanje misli..nisam ni uspela da ga zavolim,onako..bar to mislim..javila se navika,potreba za tim prepoznavanjem,za tom ironijom sudbine.ceo zivot na dohvat ruke i sada,kada je sve zaokruzeno , mi se spajamo?!neverovatno..

fali.

jako.

nije proslo jos ni 12 h od prekida.

neki grc u stomaku ( o, nisam izgubila apetit,o,ne to,pa to meni ne moze da se desi )..tuga..jad..nistavilo..praznina..promasenost..plamicak nade,ono sto nas nikada ne napusta.nepresusna potreba za happy endom..mozda?! mozda ipak shvati da je to to,ono neponovljivo,mozda se ipak za mene odluci!?vera..koja me na neki nacin hrani..

nervozna sam.netrpeljiva.iritira me bilo ciji poziv,bilo ciji izgovor mog imena..kada bih naredne sate,dane mogla da prespavam.dok se makar ne odviknem!posle cu lako..

i dok sve ove reci nizem,pitam se,osecam krivicu , postupam li ispravno sa aspekta uloge majke?! pece me griza savesti..

Pridizem se iz pepela snova.Iscrpljena cekanjima.Nadanjima.Ne posustajem i ne odustajem! Umorna.Iscedjena.Od svega sta sam na svojim plecima nosila.Stajem.Priznajem.Ne mogu i ne umem vise sama! Bila sam ponosna na taj svoj izbor! Gordo podignute glave koracala napred.Ne osvrcuci se.Trosila se na njih.Bez ostatka.Krvarila..do poslednje kapi.Izgarla u zelji da to bude to.Gubila sebe i nalazila se medju rusevinama sopstvenih iluzija, umrljana njihovim suzama i vapajima da ostanem bar na tren.. Koliko ih je bilo.Dovoljno.Da shvatim sta zelim sada.Premalo da se naucim mudrosti i sacuvam sebe.. Prvo sam se dokazivala Z... da sam bas ja to otelotvorenje njegovih potreba.Cekala , da me primeti.Bila bolja, i bolja, i najbolja..za sebe, za sve..Ne i za njega..Godine su se osipale za nama.Moja zelja nije jenjavala ni za tren..Mladost. Sve o trena dok on ne postade svestan mene..O,kakav dramski preokret.Sada , udaljena malo vise od decenije , znam i zbog cega..Dobih ono sta sam htela.Vise mi nije interesantno.. Onda mi je V , nakon dve godine lutanja i pronalazenja sebe doneo sve ono sta pored Z nisam imala...Ni to nije bila sreca..Razumeli smo se.neverovatno dobro! Ali i nedovoljno da bismo gradili zivot..Mozda sam ga volela.U stvari , jedino sam njega zeljna ostala.Volela bih , da me makar na tren vrate kraj njega.. I moj , sada vec bivsi suprug.Koga plasi moje prisustvo.Snaga.Moc.Ko zanemi pred sopstvenim potrebama i zeljama.Ko ne ume da mi se suprotstavi.Poslusna marioneta.Samo da ja budem zadovoljna.Prepusten stihiji.Preplasen i nagovestaja problema.Ne ume da se izdigne.Ne ume da bude iznad.Ne zna da me zaustavi...Dobar je covek..Ali , nedovoljno musko da bi mi drzao paznju.. I jedan, I , malen , jako bled trag , trenutni , miliubica moje usamljenosti.Sicusan i da bih ga se setila.Varka.Obmana , koju samoca servira u trenucima ocaja... I sada, Moj Prijatelj ... Skupina mojih potreba.Tudji muskarac. Ponosan na to sto me voli i to sta imamo.Veruje da ce zauvek da traje.A ja sam se umorila.On me je dokrajcio...Vec sam ga izgustirala.O , ne ja , vec moj bes.Sujeta,povredjena.Zelim da ga svaka moja rec opece.Ostavi dubok oziljak.Da psotane nesposoban za sve , osim za mene.Kakva i kolika zelja da meni samo pripada?! Kolika energija da je u sebi ugusim?! I da se ni na tren ne razotkrijem pred njim..Sibam ga ravnodusnoscu , hladnocom.Bicujem nezainteresovanoscu.Ne povija se...Jer sve to samo mene pece i boli.Przi.Cepa.Jer, na posletku , ja sam ta koja kada zatvori vrata ostaje sama..Svesna sam svog jeda..Moju krv u zilama ledi hladnoca postelje u koju lezem.. Imam sina..Sve moje zelje i nadanja.Nisam sama.Plasim se.Da li sam mu u svim svojim lutanjima posvecena.Tu sam, kraj njega , neprekidno,ali , da li mu pripadam?! Jer, odlutam ponekad..Trazeci sebe..Hocu, dajem poslednje atome snage da moje prisustvo oseti.Da zna da sam tu..JA,koja zeli samo mir..U sebi..

Tu sam , gde jesam.Gde ne zelim da budem.Praznina ispred mene.Monitora , koji treba nanizati recima,povezati ih u celine , da bih makar na tren mogla da ispustim iz sebe to sta me setnom cini.Praznina izbora.Postoji put kojim nisam mogla da krenem...ne smognuh dovoljno hrabrosti.Kako i sta dalje?!

Pomislim , ponekada , da ljudi koji su materijalizovana zelja , nasa, satkana do najsitnijih detalja , ulaze u nas zivot u totalno pogresnom trenu , kako nam Bog ne bi dao sansu da odustanemo! Da ne prestanemo da trazimo! Bas to! Bas takvo! To negde postoji.Treba biti strpljiv.Cekati..Tragati..Verovati...Ili to ja samo sebe tesim?!

Dotakao me je kao zenu ( o,po ko zna koji put nekom je poslo za rukom :-D ). Prijalo mi je sve.Nase beskonacno porukanje..Kovanje plana da ukrademo trenutak..Hrabrost za sve sto u poruku staje.I nestanak iste u blizini.Blokada." Samo prijatelji " , utesna definicija odnosa.Takvo prepoznavanje?!Takvo nadovezivanje?! i Takva kosmicka nepravda , kako on voli da kaze..

Drhtavica.Vrtoglavica.Izmicanje tla pod nogama.Gubljenje daha.Sve to , nakon samo jedne poruke..Postao mi je potrbniji od vazduha.Pitala sam se kako sam uopste zivela do sada bez nekog poput njega?!

I, onda cuveno - zasto bas meni?

Neko sam ko slepo veruje u drugu polovinu jabuke, svoje , i da ce je jednom u zivotu sresti! I , onda , moj " prijatelj " koga znam odmalena, a sa kojim se, tek sada,pod neverovatnim okolnostima zblizih,prepoznah i pronadjoh, vec ima svoju Damu, malo vise od godinu i po..Knedla.Bol.O,neee , nisam ja verovala u mogucnost razvoja bilo kakve veze medju nama.Nee.Suvise bi to bilo neizvodljivo , zbog citavog poredka stvari ( ne znam da li sam napomenula da smo rodjeni u istoj ulici , i da je njegova G-dja Mama centralna licnost njegovog " samostalnog " zivota, neko ko oduvek drzi sve konce u svojim rukama i povlaci ih na nacin najispravniji po mislenju okoline ).Totalno sam svesna toga! Mozda se ni ne opustih previse..

Voli me, na samoj granici,ali je i previse svestan da tu granicu ne predje! Cak bi mu i u trenu zaustavljanja vremena, izuzimanja svega i svih osim nas , i poljubac bio neispravan.

Ne!Nisam ja neko ko ne preza.Neko ko otima!Neko ko krade tudje!NEEEEEEE!I on me je morao do te zelje dovesti.Navesti..

Nista se medju nama dsilo nije..Ako izuzmemo beskonacnost nasihrazgovora.I njegovu posvecenost meni.

I , onda pominjemo ispravnost.. ??!?!

Ne znam kako dalje.Neki ,koji su vec po tom putu hodali, mole me da zaboravim sve,da me kasnije ne bi bolelo mnoooogo vise..Jer,kazu , tu sam bitku unapred izgubila.Prema meni je ispravnije da je predam.To ne umem.Hocu.A ne mogu.Plasim se.Kako dalje.A ne znam , jos , ni da li je sve to bas tako..ili moja uobrazilja!?!? Zelja da imas nesto sto ne mozes?!

Znam da on rez napraviti nece.Ni sa njom.Ni sa mnom. " NECU DA TE IZGUBIM!" urlao je..

Kukavica.

Slabic.

Sinoc je Ivan bio kod mene.Da.Dobro si procitala.Na kraju sam sama,oko 21.30 izasla da prosetam.I jedem.Lose mi je bilo,ali trebao mi vazduh.Poslao mi poruku.Odgovorila i ... eto ga.Zagrlili smo se, onako , bas pri susretu.Podigao me ( sto me podseti na Tvog M , to im je ta zajednicka crta valjda ?!).No , ne pisem ti zbog te usporedbe.Vec  zbog cinjenice da je nestalo sve.Svaki osecaj.Svaka strast.Sve.Sve.Sve.Nema.O,kako sam trazila,pokusavala,cak i nasilno da ga izazovem.Nista.Ama nista..Boze,hocu li ja uopste ikada da se zaljubim moci?!!???Kao i svaka druga, tako i ova moja prica poseduje kulminaciju.Njegova G-dja ( sa kojom mu je nezamislivo da raskine,ali prvenstveno , a mislim i jedno zbog osecaja pripadanja,navike , upucenosti jednog na drugo-on je u fazonu , odrastao sam,vojska,skola , posao i zenidba,zaokruziti celinu,ma kakva bila – protiv cega se ja ceeeeeo svoj zivot borim,samo me molim vas , manite stereotipa!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!?) je cerka mog kolege , koji je , pri tom , sinoc celo vece o meni i mojim poslovnim sposobnostima pricao ( citaj : hvalio ).Kol’ko je svet mali?! Bio je moj jedini  komentar.Precutah mu , da kada mi je rekao za puno ime njegove g-dje,nesvesno,intuitivno,dovedoh nju u vezu sa tim svojim kolegom!Mislim,imam mozga.Posto znam njihovu lokaciju,upitah ga da li ona zivi u SA, iako sam znala da ce odgovor biti odrican i da je ona lokacijski vezana za SO Vladimirci,a zarad posla je clan i klasican primer dnevne migracije ( odlazak seoskog stanovnista u grad , zbog zaposlenja ).Medjutim, tu mojoj ironiji ne bejase kraj, te ga , a i da bih znatizelju svoju zadovoljila , a i da bih stopostotno sigurna bila u ispravnost izbora zene koju ce da ozeni , upitah da li je bila nevina! Po boji njegovog lica , ćele i usiju pimetih da mu je neprijatno  pa skrenuh temu ka Njenom obrazovanju.Istina li je da je omanula razred..?!?! :-S  I to mu izgleda bejase nepoznanica , jer je on upucen u cinjenicu da je Doticna svoje gimnazijske dane provela pod beogradskim nebom..dobro, postoji mogucnost greske, jer kada iy njene opstine krenes , BG, SA su verovatno na istoj tabli..pa sad,to je to.Ko jos vodi racuna o tih 80 km?!...Da vece ne bi tek tako proteklo , da vidi da mi je zaista stalo do njegove srece u ljubavi,pozeleh mu i da „ pakao „ razvoda kroz koji sam prosla ja nikada ne dozivi..A potom mu , onako najiskrenije , sestrinski rekoh da upravo dozivljava ono cega se najvise i plasio,prevazisla sam ga,zasitila se i nije mi interesantan vise! Jest‘ da je tek mesec dana od kada se druzimo,ali , i tim vremenskim razdobljem treba da bude zadovoljan , jer je predug i ipak ima to posebno mesto ( druge sam izgustirala mnogo ranije )...odjednom mu se nesto prispavalo , pa sam ga uz najlepsi moguci osmeh otpratila uz jos jedan zagrljaj na rastanku , koji je za njega ,kako mi je kasnije u poruci napisao , bio neverovatno iskustvo...nesto zbog cega je osetio kako se topi...

Eto..

Bolje sam..puno bolje!

p.s. celokupnoj prici pridodaj moj toootalni make-up .I haljinu.Jer , koji minut pre njegovog dolaska, vratih se iz grada :-D

nije me bilo..mrzi me.sve.ne da me mrzi.nego nemam volje da se pokrenem.nisam ni preterano negativna.samo usporena.uspavana.jesen u meni.pozna.na pragu same zime, nogama zagazila u sneg duboko.steze se ta hladnoca oko srca.ubija i svaki nagovestaj poleta.dekoncentrisana sam.

sedela bih samo.sama.i cutala.ugostila svoje misli.nadanja.strepnje pothranila..otputovala daleko.sama.egocentrik.daleko od polusveta.tricarije.gluposti.

On je tu.funkcionisemo.upijamo se.krademo nas od sebe samih.. zato i jesam ovakva.pocinje da mi znaci.postajem ovisnik.svaki tren bez njega je izgubljen.besmislen.okivam ga svojom posesivnoscu.postajem bolesna kada o meni ne misli, kada mi ne pise da me zeli..

prepoznajem u sebi ljubav..nje se i plasim...

                               SVAKA ŽENA BI TREBALO DA IMA :
                               Staru ljubav za koju može zamišljati
da joj se može vratiti;
                               Jednu koja je podseća kako je daleko stigla ;
                               Dovoljno novca da odluči da se iseli
ili iznajmi stan, čak i ako joj to ne treba
                               Nešto savršeno za obući ako je šef ili
udvarač pozovu na sastanak;
                               Mladost za koju će biti zadovoljna da
je ostavi za sobom;
                               Dovoljno sočnu prošlost o kojoj će joj
biti drago da priča u starosti
                               Shvatanja da će jednog dana doživeti
starost i malo novca ostavljenog na strani;
                               Komplet šrafcigera, bežičnu bušilicu i
prsluk od crne čipke
                               Jednog prijatelja koji će je
zasmejavati i jednog koji će joj dozvoliti da plače ;
                               Dobar komad nameštaja koji niko pre
nje nije imao;
                               Komplet od 8 tanjira, čaša na nožicama
i recept za obrok zahvaljujući kojem će se njeni gosti osećati
počašćeni;
                               Životnu priču po kojoj nije snimljen film;
                               Osećaj da sama kontroliše svoju sudbinu .

                               SVAKA ŽENA TREBALO BI DA ZNA:
                               Kako da se zaljubi a da se ne izgubi ;
                               Kako da napusti posao, raskine s
ljubavnikom i suprotstavi se prijatelju a da ne uništi prijateljstvo;
                               Kada da se trudi jače, a kada da ode ;
                               Kako da se dobro provede na zabavi na
koju nikad sama ne bi odlučila da dođe;
                               Kako da traži ono što želi na način na
koji će to najpre dobiti;
                               Da ne može promeniti dužinu listova,
širinu bedara ili prirodu svojih roditelja;
                               Da njeno detinjstvo nije bilo
savršeno... ali je završeno;
                               Šta treba i šta ne treba raditi za ljubav ;
                               Kako da živi sama... čak ako joj se to ne sviđa
                               Kome može verovati, kome ne može i
zažto to ne treba primati lično ;
                               Šta može i šta ne može postići u
jednom danu, jednom mesecu i jednoj godini

tmina..gusta..lepljiva..poput testa..kroz napukline neba po koja zvezda..oblaci olovni i teski lenjo se vuku..

stojim na vratima terase upijajuci to prostranstvo..gubeci svoje misli u njemu..rasipajuci svoje strahove..daleko sam..predaleko..hladnoca , ukocenost udova od nje vraca me u sadasnjost..

besna? ne! na sebe mozda jedino..rekla bih pre razocarana..naviknuta da je sve u zivotu po mom principu - kako zelim i zamislim, samo i jedino Ja..o, moram praviti ustupke..menjati se..ovo je idealan tren za to..

otisao je.posao.kao i uvek.pravi , dobar ili iskren izgovor? ne zelim o tome da razmisljam..nedostatak sna mi zulja oci.bacam se u postelju i poslednjim atomima snage se trudim da utonem u isti..

kako je tesko cekati medju cetiri zida? slusati tisinu? dok sekunde mile u svojoj nepomicnosti..prevario me san.umor je ovladao.i potpuno novu i osvezenu vratio me u javu u trenu kada je trebao stici..cekala sam ga u mraku i strepela..pravila se da sam omamljena snom samo da bih videla sleduje li mi jos jedno razocarenje u nizu..

zao mu je sto me budi..o,meni nije! ne! svaki tren uz njega meni je dragocen..

noc polako sipi..sekunde dostizu neverovatno ubrzanje..rastapam se..nestajem.razlivam pod snagom njegovog zagrljaja.cvrstinom njegovih ramena.stiskom njegovih misica..jos jedan tren..i nema me..vrtoglavo se spustam u vrtloge strasti..bez svesti.bez osecaja za sada i ovde.tmina se preliva po nama.uvlaci u pore..uzdize nas u neverovatnoj hrabrosti da izgovorimo i ucinimo sve sto ne bismo smeli na belini dana..

pomucena svest..

ne pripadam vise sebi..

trudim se da utisnem njega u sebe..da se prelijemo..pomesamo..zauvek..da vreme stane..samo mi..nasi snovi na pijedastalu..

magicna moc noci.nalet emocija pred nagovestaj zore.sacuvati trenutak kom smo se prepustili odavno.urezati u secanje..

raznezeni..hrabri..svesni svega sto u sebi nosimo..nijedna rec , ni jedan dodir nisu dovoljno veliki dokazi za ono sta osecamo..plasimo se nase nedorecenosti prikriveni pod plastom osvita..

neumorni u izlivima..svesni opijenosti..pohotni..nezajazljivi..gladni..sposobni samo za tren sada i ovde..tkamo svetlu buducnost..sada kada smo se spojili , otklanjamo cak i svaku mogucnost da se sutra zagubimo , negde..zelimo da sutra dodje..neumoljivi u zelji da je sacekamo skupa..znamo kako ..sve moze..nista nije tesko..

prenuo nas je zvuk alarma..dobrodosli u danas! ustajem cila..ljubim mu oci..molim ih za miran san..treba mu odmor..ne..ne mogu da savladam istinu..ne umem da se pridignem i odolim svojoj zelji da se utapam u njemu..mala sam..

vracam se jos jednom..ljubim ga zeljna..kasnim..spustam mu poruku na jastuk..

procitao ju je..dopada mu se..

ali , ja ne umem recima da kazem sve sta osecam.. 

Evo me.. Donosim vam strah.. zebnju..

Plasim se. Strepim da sve ovo ne nestane. Da se ne istopi. I ne podje po zlu.

Treba se opustiti. Iskoristiti svaki tren. Prepustiti se. Uzivati... Sada i ovde!

To i radim. Ili bar mislim da je tako..U momentu kada useta u stan , stavim mozak na " off ".. Prepustim se. Preplavi me slatka strepnja iscekivanja. Treperim. Drhtim. Neverovatno zeljna Njega.. i Samo Njega! Sati prolaze brzinom svetlosti.. ne stignem ni da uhvatim dah.. a na pomolu je vec nova zora.. Moja zedj za njim je neugasiva. Koci mi telo , paralise um..

Da! Dosao je.. On..Moj covek. Koji je pronasao mene..Trazili smo se , lutali, cekali..i , kao sto to uvek i biva , grom iz vedra neba!

Mesecima mi je bio tu , na dohvat ruke. Od obicnih poznanika , postali smo , preko noci , ljubavnici , nezajazljivi onog drugog..preplaseni svime sto nas je zadesilo..gladni,zeljni..spremni na igre bez granica..prepoznali se..bezlimitno i totalno sve..onako kako sam uvek zelela..obrisi mojih najtananijih i najskrivenijih mastanja , nadanja su materijalizovani..nose njegov lik..zadrhtim pri pomisli, svaki put , da ni moja dalekoseznost ne bi umela da stvori nesto poput njega..ne, ne bih umela ni mastom iskonstruisati sve sta je moj I doneo sa sobom i u sebi..mesta na koja me je nesebicno poveo..zvezde koje sam sa njim dotakla..prevazisao je sve..vredelo je cekati..ne bih umela ni da zamislim sve ..tako i toliko..

Znam da su svi poceci lepi..imala sam ih..Uzivala..Ali , ovo je nesto drugo.O,ne , ne zavaravam se! Nije me ni ponela ta pocetnicka zaljubljenost, iako sam se bez trena razmisljanja prepustila svemu..ponela me je bujica svega sta smo u sebi nosili..i cekali. Prepoznavanje bez reci. Kao da je bio skriven..i osluskivao mene ..listao mi snove,zavirio u svaku komoru mojih zelja..Toliko da se plasim i da izgovorim sve sta osecam zbog njega..da ne bih izmalerisala..kao da moze nestati..poput pene , velicanstvene dok smo mirni..obgrljena nasim odsjajima..svetlucava..nestvarna..sam dasak moze da je raspuhne..

Znam da je Moj I odgovor na sve molbe..zelje..cekanja..verovanja i neodustajanja da ce me naci On..satkan , ne, ne satkan, rodjen i skrojen po mojoj meri..Znam da Ga zasluzujem! I u pepelu sam verovala da me moja polovina jabuke negde ceka, isto tako nesrecna i dezorjentisana jer me nije srela , jos..nikada nisam dozvolila svojoj zelji da ga nadjem, da se u masi prepoznamo , komplementiramo , spojimo, da utihne , ni na tren..sibali su me vetrovi , povijali me , imala sam ukus zemlje u ustima..ali , vera me nije napustala..

Znala sam da ce doci On..

Stigao je..

Volim..

ima li ista lepse od slatke strepnje?

hoce li?

ili ne?

konstrukcije, razlicite , ali uvek sa krajem koji miluje nasu mastu , pothranjuje zelje i nadanja.

svaki sekund kao vecnost..minute eonski duge...trudimo se da uposlimo mozak.da bitnim i neodloznim skrenemo misli.miljama udaljeni od aparata ,  telefona , nerava napetih poput strune.svaki zvuk emituje signal sms poruke.onda sebe mucimo..svesno..iznalazimo milion novih obaveza , neodloznih , navodimo smer kretanja sto dalje..smisljamo nova i nova zaduzenja koja ce nas uposliti , obuzeti skroz...a tok nasih misli ima jedan jedini smer - " da li je ? sta li je ? "

 i , kada , naposletku , posvrsavamo sve tako gorece i neodlozne poslove , kada castimo sebe predahom, priustimo sebi i taj luksuz..pogledamo u ekran...koji ili ne emituje obavestenje o onome ko tek treba da zakoraci u nas svet , makar to bio samo i svet koji necije prisustvo nagovestava sa tako iscekivanim " pi-pi " ( tako je bar na mom aparatu - kratak ton ) , ili nas obavestava da je sadrzaj koji cemo procitati sa razocarenjem ( ma o cemu nas obavestavao ) od nekog drugog posiljaoca..

smisljamo razloge..iznudjujemo opravdanja .. zasto nije jos? zasto mu toliko treba? kukavicluk? strah od moguceg odbijanja? nedostatak maste za prvi kontakt?

e, onda , onako besni , samoteseci se , tiho sapnemo sebi - " ako je tako , bolje da mi nikada nista ni ne napise!!! meni takva osoba ni ne treba! " kakav nalet ponosa!? zadovoljstvo!? snaga!? moc!? nad samim sobom i sopstvenim prohtevima.jer , pobogu,ko nema smelost da ti pridje, ne treba ni da bude sa tobom!? kako lazno velicamo sebe! ( mada, ja stvarno verujem u to! prvenstveno kod osobe cenim hrabrost.posedovanje petlje, za sve.pa i prvi korak! ako si vec uzeo broj,zasto ga i ne iskoristis?! uvek i u svemu polazim od sebe! vremenska distanca te samo jaaaaaako udaljava..ne stices mudrost..jer da je posedujes, tekstom, osmisljenim bi je i dokazao )..

cekamo.besni.uposleni na razne nacine.samo da zabavimo tisinu iscekivanja..nekada prodju dani..tisina postaje deblja.gusca.navikne nas.smisljajuci nacine da se zabavimo, prosto i zaboravimo da ista cekamo...nikada nas ni ne prene zvuk zbog koga smo bili poput struna..

a nekada , u trenu zasija ekran..i nase lice se ozari..drhtaj.trema.znojavi dlanovi...i iznova,i iznova iscitavamo tekst.pokusavajuci da nadjemo makar obrise nasih nadanja medju redovima..i kada vec sve postane uigrana svakodnevnica , kada se zvuk poruke,polako ,ali sigurno prelije u zvuk poziva, pa potom zvona na vratima, kada smo stvarno zaposleni i vise cak ni ne marimo za sadrzaje koje ce nas , negde , ali stvarno zaturen , displej , posle visecasovnog mirovanja emitovati , pozelimo , makar na tren da osetimo iznova tu zebnju iscekivanja..

hoce li?

ili ne?

uzivali smo i tada..to je ono sta se pamti..tada smo bili zivi..

kazu, desice se , kada se najmanje nadas! ( a ja se nikada ne nadam,hahahahah )...

6.40...vodim Sina u vrtic..cekamo zeleno na semaforu.dva slucajna prolaznika , stari znanci ( o , i to vrlo dobri,a cucete i zasto ) , pozdravljaju se recima : " Igrate veceras ?! " " Da ! ", sa odusevljenjem u glasu odgovara drugi , i nastavlja , uveren u istinistost svojih reci : " Nadam se da cemo proci !" " Makar neka neko ode dalje! " odgovara drugi.

Fudbal..

Dva tabora.

vecita podeljenost medju muskarcima.

Nasi , i

Njihovi.

tolika zagrizenost za dve desetine znojavih muskaraca kojima je jedini cilj da loptu ubace u mrezu.pitao bi me neko znam li ja koliko su oni placeni za to..svesna sam da o nekim ciframa mogu samo da sanjam..iako mi je matematika oduvek odlicno isla..

a sta su to oni znacajno uradili, cime su se namucili..iskreno , ma koliko ne uzivala u sportu , trcala bih i ja za toliku svotu..i duplo manju cak! ma i cetvrtinu!

ali..nije poenta u tome..

da juce nisam uhvatila razgovor dvojice kolega , koji su takodje podeljeni na " Njihove " i " Nase " , ne bih ni znala da prolaznici na ulici pricaju o fudbali , utakmici..

oduvek me je intrigirala takva i toliko zagrizenost, opcinjenosst.fascinirala cak! da li je iko promatrao njihova lica,reakcije u vremenu trajanja te vrste dvoboja.stvarno mi nije jasno zasto se i zarad cega toliko nerviraju,skacu,deru,urlaju..

o,ko zna koliku am kolicinu mrznje na sebe navukla ovim svojim komentarima!?napomenucu da mi je isto to nejasno i neshvatljivo bilo dok sam u krevetu spremala ispite a ON pored mene uzivao u akciji u jedanaestercu..bitno je da vreme provodimo zajedno..iako je nacin i osmisljenost nebitna!bilo je momenata kada su i izlazili iz kornera i uzivali na tribinama sa mnom! to su , verovatno , bili pokusaji dokaza ljubavi i posvecenosti meni! jer,zaboga , teren je napusten zbog zene!

potom je usledio brak sa aktivnim , i koliko-toliko uspesnim igracem malog fudbala.pa su se sa slikama velikog , na nasem ekranu smenjivale i akcije malog, i onog na oesku cak! sada vise ni ne gledam tv! bukvalno ga ne palim!

slagala bih kada bih rekla da nisam , u jednom trenu i ja postala obozavatelje te tako najvaznije sporedne stvari na svetu! iscekivala sam i ja sa zarom ta prvenstva , lige ! unapred sam zelela da znam rasporede i termine! sa kakvim uzitkom sam samo sebi osmisljavala to vreme! jer ta dva sata , sa poluvremenom i produzecima su bila samo moja..nije bilo bitno sta radim , gde sam i sa kim..a ja sam , uvek , unapred , do najsitnijeg detalja osmislila i za sebe neku akciju , ali bez znoja i u tisini...

mozda bi sve bilo drugacije ( o,naravno , cast izuzecima ) kada bi i sve ostale fenomene u drustvu posmatrali kroz prizmu ljubavi prema fudbalu.

kako privici dete na nosu?

kako mu objasniti da mama mora da radi i da ga i dalje voli najvise na svetu , iako ga ostavlja u vrticu?

kako organizovati odmor?

kako navuci do prvog?

sta kuvati sutra?

kako?

sta?

milion nizova!

znam da i oni ne vide svrhu tolike brige..

svesna sam razlike tih nasih dioptrija!

volim , kada me u tisini noci njegove malene rucice zagrle , i tiho , sasvim tiho,svestan da bi mogao narusiti mir koji imamo, sapne na uho : " hocu m'eko ".. volim kada ga kroz san slusam kako ga ispija, dok me njegov ujednacen ritam disanja vraca u san ...

volim ono rastezanje nakon zvona za ustajanje, tu zavodljivost sna tople postelje, lenjo odlaganje dizanja , laznu mrzovolju ( jer ipak ,hvala Bogu , imam gde da se spremim i odem )..

volim ukus prve crne jutarnje kafe, koju pijem sama , u tisini , dok se zurno spremam za posao..

volim svezinu koju osetim dok se hladna voda razliva po mom telu , taj poslednji , ledeni pokusaj koji me trgne iz sna..

volim njegovu pospanu toplinu , razblazen miris jekoderma na njegovoj svilenoj kozi..mekocu pri svakom dodiru..svoju opcinjenost Njime..obozavam svoju nezajazljivu potrebu za Njim , svojim Sinom ..iako vreme ne stoji , nasu potrebu da se " mazujkimo " ( kako on to naziva ) , pa u poslednjem trenu izletimo iz stana da ne bismo zakaznili ( zato mi sat uvek zvoni koji minut pre..od sna kradem )..

volim kada me po izlasku iz zgrade saceka jutarnja svezina..volim strah kojim se sunce pomalja..volim da uzivam u tom trenu..

volim slatko iscekivanje,svega sto mi pricinjava zadovoljstvo..odmotavanje pite sa visnjama..uzurbano kidanje omota sa cokolade..dodir mojih nepca sa svim sto nosi taj neprikosnoven ukus,koji se razlaze , obgrlivsi me slatkocm..volim marcipan..u mislima prizivam taj susret..baileys..uzivam svom svojom ljubavlju u njima..

volim da kuvam.za nekoga..lazem, volim da uzivam u svim onim komentarima koje konzumatori izuste kada im se cula ukusa i mirisa rastope ... volim da okupljam drustvo kod sebe..volim one razgovore do duboko u noc..napor koji , nakon njih ulazem da ih se pridigla iz kreveta..

volim sve svoje obaveze .i one koje prigrlim kako bih bila sto uposlenija,ispunjenija,jer , dosada je djavolja rabota..volim i one veceri , mirne, tihe, kada tonem medju listove knjiga koje pazljivo biram,kada se napajam njihovim sadrzajima,gubim u moru slova , poistovecujuci se sa zrnom..volim kada se zaljubim u naslov nekog sadrzaja i kada sebe pronalazim u mozaiku teksta..

volim kada se u zimske sumrake sklupcam , omamljena snom,posmatram kako se tmina preliva , raskravljujem se uz pucketanje vatre dok muzika , jedino ona, polagano preseca te pukotine tisine..volim taj mir,taj trenutak koji pronadjem u sebi..

volim da osetim kako se raspolucujem dok placem , kidam se, ridam dok uzivam u filmu ( nesto poput " Jesen u Njujorku ") ..volim dok sadrzaj odzvanja dugo u meni..

volim kada prepoznam trenutak..

volim kada volim...kada su mi misli necijim likom obojene..volim svoje oci koje se tada smeju..

volim ovaj zivot, svu njegovu nepredvidivost koju sa sobom nosi..

..nekada tako dobijem krila..ne znam zašto i zbog čega? takav nalet energije..zadovoljstvo.ispunjenje.iz čista mira.ničim izazvano.sve je lepše.bolje.sjajnije.u svemu uživam,čak i u dosadnom spremanju nedeljnog ručka ( iako se seta nadvije nada mnom , u tom letu zatreperim,počem da gubim kurs , jer u njemu nema ko da uživa! kako nema, pitaćete me,pa imaš sina!? da,ali on svaki obrok doživljava kao nužno zlo,moju svirepost , on za to nema vremena, prekidam ga ..nedovršena igra )..

tada je muzika pojačana..tada udišem punim plućima..igram , plešem , opijena zanosom , držeći u rukama Sina , vrtimo se do gubitka svesti , smeh odjekuje, nadvikujemo i pesmu od koje se zidovi tresu...

to je moj život! ja sam ga birala! i svojim stvorila..satkala svojim traganjima za izborima zbog kojih neću osetiti kajanje..gorčinu..omču..protkala ga svojim strahovima..ispunila ga samo onim detaljima koji ispunjuju mene...

takva je ova nedelja..obično je ne volim..ali,ova danas je od onih kada sam zahvalna Bogu što mi je dozvolio da dotaknem tle..što mi je podario sve šta imam..šo me je naučio da u tome uživam..što umem da volim svog Sina..i bezrezervno uživam u svemu..

možda će sutra drugačije biti!?možda me prigrli seta!?ali,danas sam dobro..danas volim život..i slavim ga,na svoj način!

 samo Bog zna - za sve ima leka ,

i sve dodje u pravo vreme

svakom ko zna da ceka !

pozvao me jutros! ?!?!? nakon mog : " Ne pisi.Ne zovi.Ne dolazi Vise! Sretno..."

iznenadjena..da! mada sam to negde duboko u sebi i predosecala,ma koliko on tvrdio da je tvrdoglav.uvek sam bila ( jako ) intuitivna..uvek me je samo i jedino vodio taj glas inutra,sopstveni , ma sta mi drugi govorili...

znala sam da ne moze biti ravnodusan.znala sam da ce ga zaboleti.da nije to ono sta je zeleo da dobije.a ja sam i broj izbrisala...i sve poruke, svedoke odnosa u koji smo upali bez zastanke...

zvace me,kasnije..

i,sta sada?prepustiti se drugarstvu,koje je se odavno,u samom startu transformisalo u " visi nivo "? pustiti da nas nosi , pa gde nas sopstvena peckanja , povredjivanja dovedu?muciti se iscekivanjem da se ponovo desi nesto vise?! da li ce se desiti uopste? i , sta ako se ne desi?! gde cemo onda biti?

ili prekinuti zauvek sve?bez pisanja! bez poziva! bez vidjanja! jer,kada se decko u startu nije sabrao , nikada nece! ( decko - pejorativ od coveka mojih godina koji jos nije sazreo i nije dorastao brojki godina koje tako ponosno nosi , jer zaboga, afirmisao se poslovno, i to vrlo uspesno , na samom izdisaju trece decenije )

plasim se svoje nemoci..usamljenosti,iako realno nisam sama..nepopunjenosti vremena , ponekada, u one tihe sate,kada su srecnici prigrljeni onima koje vole i koji im boje smiraj dana...plasim se nekog svog poteza ocajnika..besa  , koji bi u meni isklijao tada , pred njegovim slepilom za mene , moje osecaje i spremnost da pomerim granice..

i?